Trideset i četiri požara na otvorenom prostoru za jedno denonoćje. Tri i dalje gore, sedam je pod kontrolom, a ostali su ugašeni. To je dnevni izveštaj Centra za upravljanje krizama o stanju u zemlji, i to u septembru - mesecu u kojem sezona požara teoretski već treba da jenjava.

Aktivna žarišta su između sela Burinec, Lokov, Selce i Elevci u opštini Struga, zatim kod sela Belica u Makedonskom Brodu, na mestu Kajorec prema selu Breznica, i kod sela Brest u Čučer-Sandevu, na mestu Ramno, na Skopskoj Crnoj Gori. Tri različite opštine, tri različita terena, ali ista scena: niska šumska vegetacija koja gori po ceo dan.

Pod kontrolu su stavljeni požari u Makedonskom Brodu kod sela Benče, u Kičevu kod Tajmišta i iznad sela Kneino, u Gostivaru kod sela Pečkovo, u Novom Selu kod Stinika, u Karpošu kod Bardovaca i u Saraju kod Kopanca. Spisak je dug i geografski razbacan kroz gotovo pola države.

Direktor Direkcije za zaštitu i spasavanje, Stojanče Angelov, upozorava da opasnost od požara na otvorenom ostaje na povišenom nivou. Upozorenje je tačno. Ali upozorenje ne gasi ništa - to je ono što sistem radi pošto se već zapalilo.

Pitanje koje se ponavlja svakog leta i koje niko ne želi da postavi naglas glasi: koliko od ovih tridesetak požara dnevno je samozapaljeno, a koliko ih je neko zapalio? Zvanična statistika retko deli tu brojku na početku. Tek kasnije, kada stigne izveštaj, saznaje se koliko je slučajeva završilo krivičnom prijavom.

Makedonija svakog leta broji izgorele hektare, a svake jeseni broji šume kojih više nema. Trideset i četiri požara za 24 sata nisu vanredno stanje u izveštaju - to je rutina koja je postala prihvatljiva. I upravo je to ono što je problematično.