RAT U IRANU GURA EVROPU U SIROMAŠTVO

Evropa, nekada simbol industrijske moći, ekonomske stabilnosti i visokog životnog standarda, danas se suočava s ozbiljnim posledicama sopstvenih energetskih i geopolitičkih odluka. Posle prekida velikog dela snabdevanja ruskim prirodnim gasom, evropska industrija ostala je izložena visokim energetskim troškovima. Umesto jeftine i stabilne energije, evropski proizvođači suočavaju se sa žestokom konkurencijom iz SAD i Kine, gde je energija često znatno jeftinija. Dok političari u Briselu govore o energetskoj nezavisnosti, evropske fabrike gube konkurentnost, a građani plaćaju račun! Visoke cene nafte, gasa i električne energije ne završavaju se na benzinskim pumpama i u računima za grejanje. One se ugrađuju u cenu hrane, transporta, proizvodnje i gotovo svakog proizvoda koji građani kupuju. Posledica je jednostavna: plate teže prate rast troškova, a porodični budžeti su pod sve većim pritiskom. Najopasnije je što Evropa rizikuje da izgubi svoju industrijsku osnovu. Fabrika koja se zatvori ne otvara se preko noći. Izgubljene investicije, radna mesta i proizvodni kapaciteti teško se vraćaju. Energetska nezavisnost je važna, ali kakva je to nezavisnost ako je njena cena slabljenje sopstvene proizvodnje i smanjenje životnog standarda? Evropski lideri moraju da odgovore na jedno suštinsko pitanje: DA LI ENERGETSKA POLITIKA TREBA DA SLUŽI GRAĐANIMA I INDUSTRIJI ILI GRAĐANI I INDUSTRIJA TREBA DA PLAĆAJU CENU POLITIČKIH ODLUKA? Evropa neće sačuvati svoju ekonomsku moć samo političkim deklaracijama. Potrebne su konkurentne cene energije, snažna industrija i politika koja će štititi životni standard. Jer Evropa bez industrije i bez ekonomski sigurnih građana ne može biti snažna Evropa!