Svetska banka: bez reformi rast pada na 2,4 odsto godišnje, a Makedonija do 2050. stiže tek do 55 odsto prosečnog dohotka u EU

Svetska banka je u Skoplju predstavila svoj izveštaj o rastu i radnim mestima, a poruka je neprijatna: Makedonija je napravila veliki skok posle osamostaljenja, a onda stala. Za manje od dve decenije zemlja je prešla iz nižeg u viši srednji dohodak, ali je u poslednjih 17 godina ostala na tom platou.

Ako se ništa ne promeni, prosečan godišnji rast usporiće na 2,4 odsto do 2050. godine. Tom brzinom, do sredine veka Makedonija bi stigla tek do 55 odsto prosečnog dohotka u EU. Sveobuhvatan paket reformi mogao bi da podigne rast na 3,8 odsto, otvori 53.000 radnih mesta za ljude koji su sada van tržišta rada i poboljša plate i uslove za još 196.000 zaposlenih.

Susedi brže zatvaraju jaz

Poređenje sa regionom je najbolniji broj. U poslednjoj deceniji Albanija, Srbija i Crna Gora smanjile su dohodovni jaz sa EU za sedam do deset procentnih poena. Makedonija - za samo četiri, na oko 42 odsto prosečnog BDP-a po stanovniku u Uniji.

Prema Svetskoj banci, sadašnji model rasta dostiže svoje granice: privatna potrošnja, strane investicije niske dodate vrednosti i visok uvoz, izvoz koncentrisan na mali broj tržišta i proizvoda. Izveštaj navodi tri strukturne slabosti: nisku produktivnost i niske investicije, narušena tržišta sa slabom konkurencijom, i nedovoljno iskorišćen, sve manji i sve skuplji ljudski kapital.

Ljudi kojih nema

Učešće žena na tržištu rada je 19 procentnih poena niže od učešća muškaraca. 24 odsto mladih niti radi, niti je u obrazovanju ili obuci. Oko 22 odsto zaposlenih je prekvalifikovano za posao koji obavlja. Ima i pravog uspeha: nezaposlenost je, prema rečima seniorske ekonomistkinje Sanje Madžarević-Šujster, danas oko 11 odsto, naspram oko 35 odsto pre dve decenije, a siromaštvo je svedeno na skoro trećinu.

Premijer Hristijan Mickoski ocenio je izveštaj kao dobru osnovu za reforme i istakao da je u poslednjih 27 meseci prosečan rast bio iznad 3,5 odsto, iznad rasta u EU. Ali i sam je upozorio na broj koji zvuči gore od svakog izveštaja: danas ima 709.000 registrovanih zaposlenih, za rast od pet odsto potrebno je najmanje 800.000, a za 15 do 20 godina, plaši se on, broj bi mogao da padne ispod 500.000.

I Svetska banka i Vlada vide istu rupu - ljude kojih nema. Razlika je u tonu: banka govori o riziku od stagnacije, Vlada o stabilnosti. Ako susedi mogu brže da zatvaraju jaz sa EU, šta koči Makedoniju - i ko će sprovesti reforme koje sada svi pozdravljaju?