Modna urednica je uradila nešto što se retko radi u njenoj profesiji: umesto da preporuči tašnu, pitala je koleginice šta zapravo traže od nje. Rezultat je spisak koji nema nikakve veze sa trendovima i potpunu vezu sa tim kako izgleda jedan radni dan.

Prvo: koliko ulazi unutra

Jedna od njih daje spisak bez filtera - treba da joj uđu laptop, rokovnik, oprema za trening posle posla, kozmetička torbica i kutija sa ručkom. Druga traži obrnuto, srednju veličinu, upravo da se ne bi punio prazan prostor. Obe imaju pravo, ali za različit život. Ono oko čega se sve slažu jesu pregrade: bar jedan džep sa patentom za vredne stvari, da se ne bi tražio telefon među ključevima koji mu grebu poleđinu.

Drugo: patent ili dugme

Tu se urednice svađaju. „Moja savršena tašna je šoper bez patenta, samo sa jednim dugmetom, zato što je toliko punim da se ionako ne zatvara”, kaže jedna. Druga je kategorična: „Patent je obavezan. Ja sam katastrofa i stvari mi ispadaju kada ga nema.” Neki modeli imaju oboje, što je rešenje tipa - ne želimo da se odlučimo.

Treće: materijal i boja koji se ne predaju

Koža ili najlon. Tamna boja, i to ne zbog elegancije nego zbog matematike - svetla tašna koja se svaki dan tare o tamnu odeću počinje da pokazuje zašto ti je bila skupa. Preporučeni tonovi su bordo, šumsko zeleno i čokoladno smeđe, zato što podnose i leto i zimu.

Četvrto i peto: drži formu, drži na ramenu

Tašna koja se spusti u vreću čim je ostaviš na podu ne izgleda profesionalno, koliko god da je koštala. I drške moraju da podnesu nošenje na ramenu ili preko tela bez klizanja. To je sve.

Spisak preporučenih modela ide od 135 evra za najlonski Longchamp Le Pliage, preko 149 za Charles & Keith, do 650 za kožni Demellier. Između njih ima i po 269 i 315 evra. Ako pročitate spisak zahteva, videćete nešto zanimljivo - nijedan od pet zahteva ne traži 650 evra. Svih pet zadovoljava i tašna od 135.

To je obično mesto gde modna industrija stane sa objašnjenjem. Da ti funkcionalnu listu, a zatim ti pokaže cenu koja sa listom nema dodira. Razliku plaćaš za nešto drugo - i to je sasvim legitimno, samo neka se zove svojim imenom.