Dok Makedonija godinama stoji u čekaonici EU, susedna Albanija pravi korak koji boli da se gleda spolja - 14. jula, u Briselu, zvanično zatvara prva tri poglavlja pregovora o članstvu.

Reč je o poglavljima 25 (Nauka i istraživanje), 26 (Obrazovanje i kultura) i 30 (Spoljni odnosi), čije je privremeno zatvaranje odobrio Komitet stalnih predstavnika EU. Premijer Edi Rama to je nazvao trenutkom koji „zvanično označava početak pregovora".

Rama nije propustio da uzvrati kritičarima kod kuće: „Govorili su da su pregovori blokirani... naša reč je rad", dok se protivnici, kako reče, oslanjaju na „prazne reči". Albanija je, prema njegovim brojkama, otvorila čak 28 poglavlja za 11 meseci - tempo koji naziva „apsolutnim rekordom".

Za nas je ovo teža vest nego što izgleda. Makedonija čeka EU duže od Albanije, prošla kroz preimenovanje države, sporove sa susedima i bezbroj obećanja da „sledeće godine počinjemo". A sada gledamo kako nas zemlja koja je krenula kasnije prestiže i već zatvara poglavlja, dok se mi još uvek raspravljamo o ustavnim izmenama i vetima.

Pitanje nije zašto Albaniji ide - nego zašto nama ne ide. Da li je problem samo u susedima koji nas blokiraju, ili i u tome što kod kuće pet-šest godina gubimo na unutrašnjim obračunima umesto na reformama? Albanski primer nije razlog za zavist, nego ogledalo u koje vredi pogledati - šta rade oni drugačije, a mi još uvek ne želimo da naučimo?