Alta banka Bitolj otvara šaltere: do 20.000 denara za dve nedelje, a poljoprivrednici usred setve ostaju na 10.000 nedeljno

Od danas, 5. novembra, klijenti „Alta banke” AD Bitolj koji nemaju platne kartice mogu da podignu gotovinu na šalterima u glavnoj filijali u ulici „Dobrivoje Radosavljević” br. 21 u Bitolju. Maksimum je 20.000 denara za dve nedelje. Mera je, prema Narodnoj banci, namenjena pre svega penzionerima i primaocima socijalne pomoći.

Neće biti redova po principu ko prvi dođe. Svaki klijent dobiće SMS sa danom i satom podizanja, a za one koji ne stignu u dodeljeni termin biće dodatnih termina. Filijala će raditi u dve smene, a radiće i u subotu, 7. novembra. Šalteri služe isključivo za gotovinu, bez drugih transakcija. Banka priprema ovakve isplate i u drugim gradovima.

Setva na limitu

Za sve ostale važi nedeljni limit od 10.000 denara preko kartice. Udruženje poljoprivrednika „Pelagonisko pole” kaže da je to diskriminacija. Prema Borčetu Bučinskom iz udruženja, čak 85 odsto stočara i poljoprivrednika ima račune u „Alta banci”, preko koje primaju i subvencije. „Da bi se napunio jedan rezervoar traktora za oranje, potrebno nam je 20.000 denara, a gde su ostali troškovi setve”, kaže on. Poljoprivrednici traže jednak tretman kao penzioneri i primaoci socijalne pomoći.

Direktorka Agencije za finansijsku podršku u poljoprivredi Daniela Irotova-Lazareva kaže da subvencije neće propasti i da Agencija menja račune na zahtev poljoprivrednika. To je uteha za subvencije koje tek dolaze. Ne i za novac koji već stoji na računu, dok setva ne čeka.

Šta sledi

Banka nije zatvorena. Prvog novembra Narodna banka uvela je tromesečnu upravu, a administratori Ilija Andovski, Vesna Stojčevska i Marija Todorovska imaju rok od 21 dan da utvrde stanje i dostave izveštaj. U međuvremenu banka ne sme da odobrava nove kredite niti da produžava rokove postojećih, a korisnici kredita treba i dalje redovno da plaćaju rate.

Ključ je u Beogradu. „Alta banka” AD Beograd, kojoj je srpska centralna banka 30. oktobra oduzela dozvolu za rad, poseduje 95,336% bitoljske banke. Prema guverneru Trajku Slaveskom, srpski regulator dobio je rok od tri dana da se izjasni da li će akcije sami ponuditi na prodaju. Ako ne, Narodna banka pristupiće njihovoj prodaji preko Makedonske berze. Interes su, kaže on, već pokazali investitori iz zemlje i inostranstva.

Šalteri su dobar znak da neko misli na najranjivije. Ali kada, prema udruženju, 85 odsto stočara i poljoprivrednika drži novac u jednoj banci pod upravom, pitanje nije samo ko će je kupiti, nego i koliko košta svaka nedelja čekanja - na njivi, a ne na berzi.