EK o ekonomiji: rast BDP-a od 3,5 odsto na platama, penzijama i kreditima, a 33,9 odsto tendera sa samo jednom ponudom

Evropska komisija ima dobru i lošu vest za makedonsku ekonomiju - i obe stoje u novom izveštaju. Dobra: realni BDP je 2025. porastao 3,5 odsto, a u prvoj polovini 2026. rast u proseku iznosi 3,3 odsto. Loša: od čega je napravljen taj rast.

Prema EK, rast je „uglavnom podstaknut potrošnjom, kreditnom ekspanzijom i tražnjom koju podržava država”, a ne većom produktivnošću. Snažan rast plata i penzija, ubrzano kreditiranje, veća javna potrošnja zbog plata u javnom sektoru i državno subvencionisani krediti za firme. Neto-izvoz je, pak, vukao rast nadole.

Rezultat se vidi u brojci koja najviše boli: BDP po stanovniku prema kupovnoj moći porastao je sa 40 odsto proseka EU 2017. na 43 odsto 2025. Tri procentna poena za osam godina.

Tenderi bez nadmetanja

Za javne nabavke EK piše „nema napretka”. Godine 2025. 33,9 odsto tendera imalo je samo jednu ponudu, poništeno je 28,7 odsto postupaka, a elektronske aukcije korišćene su kod 22 odsto oglasa - naspram cilja od 40 odsto. Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, koji omogućava da se pored cene ocenjuje i kvalitet, primenjen je kod samo 6 odsto ugovora.

Jedna ponuda nije dokaz korupcije. Ali kada skoro svaki treći tender završi bez pravog nadmetanja, nestaje mehanizam koji treba da zaštiti državu od previsokih cena. Ko onda određuje cenu?

Troši se više, gradi se manje

Od revidiranog plana kapitalnih rashoda za 2025. realizovano je samo 64,6 odsto. Rebalansima su kapitalni rashodi smanjeni za 6,6 odsto, a tekući povećani za 3 odsto. Penzije već koštaju 11,8 odsto BDP-a, naspram 9,8 odsto 2021, a EK primećuje da su povećanja u septembru 2025. i martu 2026. urađena ad hoc, umesto kroz redovnu indeksaciju.

Deficit je 2025. iznosio 4 odsto BDP-a. Julskim rebalansom cilj za 2026. podignut je sa 3,5 na 4,1 odsto, a rok za povratak ispod 3 odsto pomeren je sa 2027. na 2028. Samo 14,3 odsto povraćaja PDV-a isplaćeno je u zakonskom roku - što, prema Komisiji, direktno udara na likvidnost kompanija.

EK problematizuje i kreditnu liniju od 250 miliona evra iz mađarskog zajma. Krediti su sa fiksnom kamatom od 1,9 odsto, subvencija razlike do tržišne kamate koštala je budžet oko 3,8 miliona evra, a cilj mere ostaje nejasan, jer novac nije bio usmeren ka konkretnoj industriji.

Ekonomija koja raste na platama, penzijama i kreditima zvuči dobro na konferenciji za novinare. Pitanje koje Brisel postavlja je jednostavnije i neprijatnije: šta će ostati kad se završi trošenje?