Inflacija u evrozoni skočila na 4%, Hrvatska na 4,9% - a makedonska „nula” zapravo je 2,7% na godišnjem nivou

Evropa ponovo oseća inflaciju. Prema preliminarnoj proceni Evrostata, godišnja inflacija u evrozoni u oktobru se popela na 4 odsto, sa 3,8 u septembru. Glavni krivac je energija: skuplja je za 20,8 odsto nego pre godinu dana.

U šest zemalja evrozone cene su porasle najmanje 5 odsto. Litvanija je na 6,1, Bugarska na 6, Grčka i Italija na po 5,6, Kipar na 5,4, a Belgija na 5,2 odsto. Italija je skočila sa 4,2 na 5,6 odsto za samo mesec dana. Na drugom kraju su Malta sa 2,3, Nemačka sa 2,8 i Slovačka sa 2,9 odsto.

Region nije pošteđen. U Hrvatskoj su, prema prvoj proceni tamošnjeg zavoda za statistiku, potrošačke cene u oktobru 4,9 odsto više nego lane i 0,7 odsto više nego u septembru - četvrti mesec zaredom ubrzanja. Energija je tamo poskupela 20,7 odsto, a usluge 7,5. Hrana, pića i duvan porasli su, pak, samo 0,2 odsto.

Makedonska „nula”

A kod nas? Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, inflacija u septembru u odnosu na avgust iznosi 0 odsto. Zvuči kao da je Makedonija ostrvo stabilnih cena usred evropskog talasa.

Nije. Podaci Zavoda pokazuju da su troškovi života u septembru 2026. bili 2,7 odsto viši nego u septembru prošle godine. Nula je mesečna, a ne godišnja. I ona je rezultat toga što je prevoz pojeftinio 3,4 odsto, a rekreacija, sport i kultura 3,7 odsto, dok su hrana i bezalkoholna pića poskupeli 0,5, pokućstvo 1,3, a stanovanje i energija 0,2 odsto za mesec dana.

Obe brojke su tačne. Ali samo jedna obično završi u naslovima. Kada je korpa skuplja nego lane, uteha da je „ovog meseca nula” ne plaća ništa na kasi.

Makedonski podaci za oktobar tek treba da izađu. Ako je energija u evrozoni već za petinu skuplja, pravo pitanje je da li će i sa kolikim zakašnjenjem to stići i do našeg tržišta - i ko će tada objašnjavati sledeću „nulu”.