Dvostruki pritisak na krunicu sata i poslednjih petnaest sekundi razgovora pretvaraju se u tekst. Vaših ili tuđih - sat ne pita. Apple je funkciju predstavio pod imenom Live Rewind, a uz nju i Siri Recap, koja sluša u pozadini i od dnevnih razgovora pravi naslov, rezime i ključne tačke.

Kompanija ih je objavila na događaju „Surprise and Shine”, gde je glavna zvezda trebalo da bude prvi preklopni iPhone. Nije bila. Iznenađenje je da firma koja godinama gradi ceo marketing na privatnosti sada korisnicima kaže da uređaj koji nose na ruci može da sluša i zapisuje.

Jedna funkcija je korisna i niko je neće osporiti

Treba razdvojiti šta je šta. Audio Intelligence prepoznaje zvuk sirene, alarma, zvona na vratima ili bebe koja plače i upozorava vlasnika - radi i kada telefon nije u blizini. Za gluvu ili nagluvu osobu to nije gedžet, to je bezbednost. Kada se oglasi detektor ugljen-monoksida, sat koji zna taj zvuk je razlika između na vreme i prekasno.

Live Rewind i Siri Recap su druga stvar. Apple predlaže da ih koristite da zapamtite preporučenu knjigu, dobru ideju kolege ili nešto što niste čuli iz prvog puta. Ista funkcija znači da možete uhvatiti nekoga kako govori nešto što nije želeo da bude zapisano. Razlika između te dve upotrebe nije u tehnologiji - ona je ista. Razlika je u tome ko pritiska krunicu.

Ko je dao saglasnost?

Apple se brani podacima: audio se ne snima i ne čuva, sirovi zvuk nije dostupan ni samoj kompaniji, govornici se ne identifikuju, a transkripti su zaštićeni šifrovanjem s kraja na kraj. Siri Recap nije uključena automatski - vi birate kada radi, na primer samo na poslu ili samo danju, i gasi se iz kontrolnog centra.

Sve to govori o tome šta Apple radi s tekstom. Nijedna reč ne govori o čoveku s druge strane stola, koji ništa nije potpisao. Proizvođač sličnih uređaja Plaud kupcima kaže da sami obezbede saglasnost tamo gde zakon to traži. Amazon u uslovima za Bee podseća da je odgovornost za zakone oko podataka maloletnika na korisniku, ne na firmi. Znači i u industriji znaju da pitanje postoji - samo ga prepisuju na onoga ko je kupio.

Postoji i sudska strana. Pošto se audio ne čuva, nije jasno kako će sudovi postupati s transkriptom bez snimka. Može se pojaviti kao dokaz, ali bez zvuka teže se potvrđuje da je autentičan - a pravila za to u SAD razlikuju se od države do države.

Stvar koja menja tišinu

Dosad je snimanje tražilo vidljiv potez. Podigneš telefon, okreneš ga ka nekome, svi vide. Dvostruki pritisak na krunicu je tiši gest, iako Apple tvrdi da ga prati zvučni signal i animacija mikrofona preko celog ekrana. Kada snimanje postane neprimetno, ne menja se tehnologija - menja se način na koji ljudi govore kada nisu sigurni da li neko zapisuje.

Ostaje najnezgodnije pitanje: da li je ovo neko tražio? Kompanija je stigla do ovog poteza u trenutku kada i druge firme grade uređaje s veštačkom inteligencijom koji stalno slušaju. To liči na odluku donetu iz straha da će konkurencija biti prva, a ne iz zahteva kupaca. Ili je Apple pogodio ravnotežu između koristi i privatnosti, ili sledi prvi ozbiljan otpor sopstvenih korisnika.