Kriptotržište je opet podsetilo zašto nije za one slabih živaca. Vrednost kriptovaluta naglo je pala poslednjih dana, predvođena bitkoinom, koji se sa nivoa iznad 80.000 dolara survao do oko 59.000 - najveći pad posle oktobra 2024. godine.

Nedeljni gubitak dostigao je oko 17 procenata, formirajući ono što analitičari nazivaju „dvostruko dno" - model koji bi, kažu optimisti, mogao da signalizira kraj turbulentnog perioda. Ali u kripto-svetu, svako „dno" je dno samo dok se ne probije sledeće.

Iza pada stoji konkretan tok novca. Od sredine maja, američki bitkoin-fondovi (ETF) zabeležili su odliv od preko 4 milijarde dolara. Još indikativnije - čak su i kompanije koje su tradicionalno držale bitkoin bez prodaje počele da prodaju delove svojih portfolija. Razlog: smanjena likvidnost i preorijentacija investitora ka akcijama tehnoloških giganata i proizvođača čipova.

Za balkanskog čitaoca, pouka je stara koliko i samo tržište. Kad „sigurni" držači počnu da prodaju, a novac beži ka drugačijim obećanjima, to retko je dobar znak za one koji su ušli poslednji. Kripto je ostao ono što je oduvek bio - opklada, ne štedna knjižica. A opklade, kako svako na Balkanu zna, ponekad donose, a češće uzimaju.