Od danas vozači ponovo plaćaju više na pumpi. Regulatorna komisija za energetiku (RKE) donela je odluku o poskupljenju cena goriva, a najveći udar pretrpeo je dizel - poskupeo za celih 5,50 denara i sada košta 88 denara za litar.

Kod benzina poskupljenje je manje. Eurosuper BS-95 sada košta 87 denara, a Eurosuper BS-98 je 89 denara za litar - i oba su poskupela za po 1,50 denar. Poskupeo je i ekstra lako ulje za domaćinstvo, koje sada iznosi 86 denara za litar. Prosečno poskupljenje, prema RKE, je 3,59 odsto u odnosu na prethodni cenovnik od 6. jula. Razlog je poznat: rast cene sirove nafte i naftnih derivata na svetskim berzama, podstaknut novim tenzijama oko Irana i Hormuskog moreuza.

Ali evo dela koji vredi uporediti. Dok kod nas gorivo poskupljuje, susedna Srbija je napravila suprotno - donela je odluku o dodatnom smanjenju akciza na naftne derivate za još 5 odsto, čime ukupno smanjenje dostiže 10 odsto, da bi ublažila udar svetskih cena na svoje građane. Ista nafta, ista berza, ista kriza - ali dve sasvim različite odluke.

I to je pitanje koje svaki vozač postavlja kada vidi račun: zašto kada svetska cena raste, kod nas automatski raste i na pumpi, a kada ima prostora za olakšanje kroz akcize, taj prostor se retko koristi? Država ima alatke da amortizuje udar na građane - Srbija to pokazuje na delu. Pitanje nije da li nafta poskupljuje na berzama, nego koliko od tog poskupljenja država svesno prebacuje na leđa običnog čoveka, umesto da barem deo podnese sama.