Doli Parton preminula je u 80. godini, posle bolesti o kojoj porodica nije dala detalje. Vest je objavio njen unuk Brin Siver u video-obraćanju - i sam taj način govori nešto o njoj. Siver, koji je više od dve decenije bio šef njenog obezbeđenja, otkrio je da je upravo ona tražila od njega da ovo uradi: „Ovo video-saopštenje je nešto što me je Doli zamolila da napravim pre godina, pre nego što sam ga potpuno shvatio kao buduću realnost.”

Žena koja je decenijama kontrolisala sopstvenu sliku i sopstvenu priču, isplanirala je i poslednje saopštenje. Sahrana će biti mala i privatna, samo za najbliže. Umesto cveća, porodica traži donacije za Imagination Library, program za dečju pismenost koji je sama osnovala. U saopštenju su je opisali kao „život pun sjaja koji je svetleo toliko jako da su svi mogli da ga vide”.

Četiri dana pre kraja

Dana 21. avgusta, dakle četiri dana pre smrti, Parton je javno govorila o zdravlju u intervjuu za časopis People. Priznala je da je zanemarila probleme dok se brinula o svom suprugu, a potom se našalila na svoj račun: „Ranije sam govorila da sam kraljica tabloida, ali sada pretpostavljam da mogu reći da sam kraljica veštačke inteligencije na društvenim mrežama!” I dodala je da nema nameru da stane: „Još uvek imam mnogo stvari koje želim da postignem, pa ću nastaviti da radim koliko mogu da ih vidim kako se ostvaruju.”

Težak udarac stigao joj je u martu 2025. godine, kada je preminuo njen suprug Karl Tomas Din, sa kojim je bila u braku 60 godina. Upoznali su se slučajno, ispred jedne perionice. Karl se nikada nije pojavljivao javno - to je bio svestan izbor, ne stidljivost. Ona je govorila da ju je inspirisao za „Jolene”, a vezu je opisivala bez ijedne raskošne reči: „Naš život je jednostavan, ali lak. Čak se i ne družimo mnogo. Ja putujem mnogo, ali zaista uživamo jedno u drugom kada smo zajedno i u sitnicama.”

Od jedanaestoro braće i sestara do 160 miliona ploča

Rođena je 1946. godine u Pitman Senteru, Tenesi, u brojnoj i siromašnoj porodici sa jedanaestoro braće i sestara. Pevala je u crkvi od šeste godine, a 1964. godine preselila se u Nešvil, gde je svirala po lokalnim mestima dok nije počela da radi sa Porterom Vagonerom u njegovom šouu. Sedamdesete su je odnele na svetsku scenu, posebno nakon što je napisala „I Will Always Love You” - pesmu koju je kasnije Vitni Hjuston otpevala u „The Bodyguard” i koja joj je otvorila vrata filma.

Brojke su ovakve: deset nagrada Gremi, počasni Oskar, Emi, mesto u Kući slavnih kantri muzike i oko 160 miliona prodatih ploča. A lista nagrada nije ono što se najviše pamti - humanitarni rad jeste. I mentorstvo mlađih imena, među kojima Majli Sajrus.

Mjuzikl „Dolly: A True Original Musical”, zasnovan na njenom životu, premijerno je izveden prošlog leta i planiran za Brodvej 2026. godine. Njeni memoari „Dolly Parton, Songteller: My Life in Lyrics” pričaju priču kroz same tekstove. Ono što je ostalo iza nje nije repertoar - to je model kako se gradi karijera bez ijednom da moraš biti neko drugi.