Tramp proglasio „energetsko primirje”, a nekoliko sati kasnije ruski udari pogodili elektrane u Kijevu i Harkovu

Donald Tramp je u nedelju objavio na svojoj mreži Truth Social da „energetsko primirje” između Rusije i Ukrajine stupa na snagu odmah. „Obe strane su se složile. Ne kršite ga! Hvala na pažnji”, napisao je američki predsednik. Nekoliko sati posle objave Kremlj još ništa nije potvrdio. Volodimir Zelenski je izjavio da je za dogovor saznao iz objave.

Teren je odgovorio brže od diplomatije. Ruska raketa pogodila je prodavnicu u predgrađu Harkova - troje poginulih, 20 povređenih, među njima i osmogodišnja devojčica. Još troje je poginulo u udaru u Ivano-Frankivsku, na zapadu zemlje. Dron je pogodio elektranu u Kijevu i cela naselja ostala su bez struje, a zatim su usledili udari i na energetske objekte u Harkovskoj oblasti. „I sve se to desilo pošto je predsednik Sjedinjenih Država dao izjavu o energetskom primirju”, poručio je Zelenski. Državni operater Ukrenergo najavio je ograničenja struje u više regiona.

Prema Zelenskom, samo u protekloj nedelji Rusi su izveli više od 200 udara na objekte za proizvodnju i prenos električne energije i još 17 na gasna i naftna postrojenja. Više od 150 poginulih, više od 700 povređenih. Kijev je ipak poručio da je spreman da ne napada rusku energetiku ako i Moskva prestane sa svojim udarima, a oružane snage „dobile su sva odgovarajuća naređenja”.

Pritisak ide samo u jednom pravcu

Paralelno sa objavom, Vašington preti Kijevu. Prema evropskim funkcionerima, SAD upozoravaju da će prekinuti PURL, mehanizam preko kojeg Ukrajina nabavlja američko oružje, kao i razmenu obaveštajnih podataka, ako ukrajinski udari na ruske rafinerije ne prestanu. „Zovu Kijev... zovu bukvalno sve u Evropi”, izjavio je jedan evropski funkcioner do kojeg je stigao poziv direktno iz američkog ministarstva odbrane.

Hronologija govori više od izjava. U petak je Tramp razgovarao sa Vladimirom Putinom - razgovor koji je Kremlj opisao kao „prijateljski”. Odmah zatim objavljen je dogovor o uvozu ruskog dizela u SAD. Američki predsednik je iz tog razgovora, čini se, izašao ubeđen da su ukrajinski udari na ruske rafinerije glavni krivac za visoke cene goriva u Americi. Izbori za Kongres su za nekoliko nedelja, a troškovi života su najveća briga američkih birača.

Čak i u njegovoj stranci ima otpora. Republikanski senator Tom Tilis izjavio je da olakšanje sankcija za ruski dizel možda krši zakon. Kanadski premijer Mark Karni poručio je Zelenskom da je dogovor o dizelu „direktno suprotan” naporima za mir u Evropi i da će Kanada sankcije zadržati, a možda i pooštriti. Britanski premijer Endi Bernam podržao je poziv na primirje, ali je podsetio da je upravo Rusija ovog vikenda pojačala udare na ukrajinsku energetiku. Emanuel Makron poručio je da Francuska „bez rezerve” podržava pravo energetsko primirje - i da ga Moskva za sada odbija.

Ukrajinska poslanica Kira Rudik, upitana koliko je realno da ovakav dogovor zaživi posle posla sa dizelom, bila je kratka: „Po tom pitanju ne mogu da budem optimista.”

Balkan je devedesetih video dovoljno primirja potpisanih na papiru i prekršenih pre nego što se mastilo osušilo. Ali ovo nije ni potpisano. Primirje koje je objavila strana koja nije u ratu, bez ijedne reči iz Moskve - da li je to primirje, ili samo objava na društvenoj mreži pred izbore?