Šest balističkih raketa na Kijev, a sirene zakasnile: da li je Vašington tiho prekinuo protok obaveštajnih podataka?

U 22.10 časova 12. oktobra, ruske snage gađale su Kijev sa šest balističkih raketa, prema preliminarnim podacima ukrajinskog vojnog vazduhoplovstva. Eksplozije su se čule pre sirena za vazdušnu opasnost. Prema gradskim vlastima, pogođeni su objekat saobraćajne infrastrukture i četvorospratno skladište, a tačan tip raketa još se utvrđuje.

Najneobičnije je priznanje same vojske. „Balistički ciljevi otkriveni su radarskim sredstvima neposredno tokom napada na Kijev. Informacije o lansiranjima sa neprijateljske teritorije nisu stigle. Razlozi se utvrđuju”, saopštilo je vazduhoplovstvo. Prevedeno sa vojnog jezika: niko ih nije upozorio.

To nije tehnička sitnica. Američki obaveštajni podaci, uključujući i one sa satelita, ključni su za rano otkrivanje lansiranja. Bez takvog upozorenja protivvazdušna odbrana ima mnogo manje vremena da reaguje - a ljudi mnogo manje vremena da stignu do skloništa.

Napad je došao u najnezgodnijem mogućem trenutku. Američki portal Aksios objavio je da su emisari Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Džared Kušner, na razgovorima sa ukrajinskom delegacijom u Majamiju upozorili da Vašington može da prekine dostavu obaveštajnih podataka ako ukrajinska vojska nastavi da napada ruske rafinerije. Ukrajinski funkcioner tvrdi da je pretnja izrečena, neimenovani američki funkcioner to negira. Fajnenšel tajms je potom objavio da administracija razmišlja i o ograničavanju isporuka oružja preko mehanizma PURL, preko kojeg evropske države plaćaju američko oružje za ukrajinsku vojsku.

Zvanične potvrde nema - ni da su SAD zaista prekinule protok podataka, ni da je upravo to razlog zakasnelog upozorenja. Ali kada vojska javno piše „informacije nisu stigle”, a u isto vreme se pregovara pod pretnjom, sumnja nije paranoja. To je čitanje između redova.

Noć se nije završila u Kijevu. U Lavovu, na dalekom zapadu zemlje, sirene su se oglasile oko 5 časova ujutru 13. oktobra, a zatim su usledile eksplozije ruskih bespilotnih letelica i požari. Eksplozija je bilo i u Zaporožju, a Harkov je napadnut sa devet bespilotnih letelica tipa S-8000 „Banderol”.

Slika je cinična: Vašington traži od Kijeva da prestane da udara ruske rafinerije, a Moskva ne prestaje da udara ukrajinske gradove. Balkan zna ovu scenu - velike sile odlučuju ko sme da uzvrati, a ko sme samo da broji rakete. Ako obaveštajni podaci zaista postanu moneta za pregovore, ko će ljudima u skloništima objasniti zašto je sirena zakasnila?