Starlink zakočio ukrajinske dronove baš kada Tramp pritiska Kijev da ostavi ruske rafinerije na miru

U noći ka sredi, bez ikakvog prethodnog obaveštenja, kompanija SpaceX Ilona Maska ograničila je rad Starshielda - vojne verzije satelitskog interneta Starlink, na koju se oslanja ukrajinska vojska. Terminali u pokretu počeli su da gube vezu, a nekoliko misija je propalo. Objašnjenja nije bilo tada, a nema ga ni sada.

„Ovo je uporedivo sa nuklearnim udarom na nas. Sve operacije su zaustavljene. To će koštati života mnoge od nas”, izjavio je iskusni ukrajinski oficir koji komanduje jedinicom za napade dronovima srednjeg dometa na jugoistoku Ukrajine. Njegova jedinica američkim dronovima Hornet gađa ciljeve udaljene do 150 kilometara - i sve to radi preko Starlinka.

Brojke o ograničenju razlikuju se zavisno od toga koga pitate, i to je deo problema. Oficir kaže da je brzina terminala ograničena na 100 km/h. Predstavnik ukrajinskog Ministarstva odbrane govori o problemima pri brzinama od 72 do 161 km/h, zavisno od jedinice i vozila. Sedmi korpus za brza dejstva prijavio je prekide od 10 do 20 sekundi već na 110-120 km/h - dovoljno da dron nastavi da leti, ali ne i da se kontroliše kako treba. Deo misija morao je da bude otkazan.

Slučajnost sa vrlo dobrim tajmingom

Ograničenje je stiglo u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp snažno pritiska Ukrajinu da prestane da napada ruske rafinerije. To je posle njegovog dogovora sa Vladimirom Putinom o puštanju dizela na svetsko tržište - deo Trampovog pokušaja da obori cene goriva pred američke izbore na sredini mandata sledećeg meseca. „Očigledno je da ova mera ne može biti slučajnost i da je povezana sa trenutnom političkom situacijom”, napisao je Serhij Beskrestnov, savetnik ukrajinskog predsednika.

Evropski komesar za odbranu Andrjus Kubilijus rekao je to diplomatskim jezikom: „Politička dešavanja ponekad imaju neobičan uticaj. Bliže se izbori.” Zatim je dodao rečenicu koja zvuči kao priznanje: „Prilično zavisimo od američkih svemirskih kapaciteta. Odgovor na ovakvu situaciju je razvoj sopstvenih kapaciteta.” Lepo rečeno - samo što Ukrajina ratuje danas, a ne pošto Evropa izgradi svoje.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski obratio se direktno vlasniku: „Hej, Ilone Mask, veliki čoveče, opet igraš politiku preko svojih proizvoda? Mi, tvoji evropski korisnici, vidimo šta radiš.” Njih dvojica već imaju istoriju. U martu 2025. godine Sikorski je izjavio da Poljska plaća oko 50 miliona dolara godišnje za Starlink u Ukrajini i da će tražiti drugog dobavljača ako se SpaceX pokaže nepouzdanim. Mask mu je odgovorio sa „Ćuti, mali čoveče” - i obećao da nikada neće isključiti terminale u Ukrajini.

Septembarska „poruka”

Ukrajinski pilot drona prijavio je ozbiljne prekide veze 11. i 12. septembra, pa ponovo 17. septembra - ubrzo pošto su američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner završili posete Kijevu i Moskvi. „Posle nekoliko dana Starlink je ponovo počeo normalno da radi. Ali verujem da je to bila poruka”, kaže on. Njegov argument: ruski sistemi za ometanje teško mogu da izazovu tako ravnomerne prekide na više delova fronta istovremeno.

Da li je prekid nameran, zasad niko nije potvrdio. Ukrajinski aktivista Serhij Sternenko otvoreno tvrdi da je SpaceX postupio na zahtev Trampove administracije, ali nezavisne potvrde za to nema. Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihajlo Fedorov u međuvremenu je javio da se veza postepeno vraća pri brzinama do 160 km/h - i zahvalio se Masku. Dakle, zahvalnost kompaniji koja je povukla ručnu kočnicu.

To je prava priča. Privatna kompanija, čijeg vlasnika evropski ministri otvoreno optužuju da igra politiku, jednim noćnim ograničenjem može da odluči koliko daleko će leteti dronovi cele vojske. Balkan je odavno naučio lekciju da saveznik i dobavljač nisu sinonimi. Pitanje za svaku malu državu je jednostavno: ko ti drži prekidač - i šta će tražiti sledeći put?