Glen Hansard je poginuo u saobraćajnoj nesreći sa motociklom u Lukanu, zapadno od Dablina, oko 4:30 ujutru u sredu. Imao je 56 godina. Policija je stigla odmah, lekarska pomoć takođe - preminuo je ubrzo potom od povreda. Iza sebe ostavlja trogodišnjeg sina, Kristija.

Mnogima ime neće značiti ništa. Onima koji ga znaju, znači jednu vrlo konkretnu stvar: Oskar za najbolju originalnu pesmu 2008. godine, za film „Once”. Mali irski film snimljen skoro bez para, u kojem se ulična muzika pretvara u nešto što je osvojilo i Holivud i publiku. Hansard je bio i lider benda The Frames i polovina The Swell Season.

„Sa dubokom tugom objavljujemo da je Glen Hansard preminuo jutros posle saobraćajne nesreće u Dablinu. Porodica je duboko potresena i shrvana ovim tragičnim gubitkom”, saopštio je njegov menadžment, tražeći privatnost.

Predsednica Irske Ketrin Konoli rekla je da je Hansard bio ključna figura u irskoj muzici i da je spajao ljude kroz muziku uživo. Bivši predsednik Majkl D. Higins ga je opisao kao muzičara koji je pridavao veliki značaj otvaranju problema društva.

To poslednje nije bila fraza. Svakog Badnjaka Hansard je svirao u glavnoj pešačkoj ulici u Dablinu za beskućnike, sa prijateljima među kojima je bio i Bono. Ne jednom, za fotografiju - svake godine. Čovek sa Oskarom kod kuće, koji se vraća na isti trotoar sa kojeg je počeo.

Ima nečega u tome što vredi zadržati. Muzičar koji je stigao do vrha i ostao vezan za mesto koje ga je stvorilo retkost je u industriji izgrađenoj na tome da se što brže udaljiš odakle si krenuo. Balkan zna i obrnutu scenu napamet: uspeh, a zatim tišina prema svima koji su ostali iza tebe.

Oskara će pamtiti biografije. Badnjake na ulici pamte samo oni koji su bili tamo.