Komercijalna banka sa 68,4 miliona evra dobiti za devet meseci: Prihodi od provizija skočili za 21,9 odsto, a banka kaže da je naknade smanjila

Komercijalna banka u Skoplju zaradila je u prvih devet meseci 4,2 milijarde denara, odnosno približno 68,4 miliona evra. To je za 1,1 odsto manje nego lane, ali planirana bruto-dobit ostvarena je sa 111,1 odsto. Pad, kaže banka, uglavnom dolazi od manje kapitalne dobiti od prodaje preuzete imovine, a ne od redovnog poslovanja.

Redovno poslovanje, naprotiv, raste. Neto-prihodi od provizija i naknada dostigli su 1,1 milijardu denara, ili 17,94 miliona evra, što je rast od 21,9 odsto i 22,6 odsto iznad plana. Banka to objašnjava većim obimom poslovanja s klijentima, „u uslovima izvršenih smanjenja naknada iz domena platnih usluga u zemlji”.

Dakle, usluga jeftinija, a prihod veći. Može i tako, ako transakcije rastu dovoljno brzo. Sama brojka nije dokaz opšteg poskupljenja: za to je potrebno poređenje tarifnika i broja transakcija. Ali kada provizije rastu više od pet puta brže od neto-prihoda od kamata, pitanje koliko zapravo košta jedan račun godišnje potpuno je legitimno.

Neto-prihodi od kamata porasli su za 3,8 odsto, a najveći rast banka beleži kod sektora država, zbog većih ulaganja u državne hartije od vrednosti. Portfolio hartija od vrednosti je 706,55 miliona evra, za 12,7 odsto više nego na kraju 2025. godine. Kad se država zadužuje, neko dobro zarađuje na tome.

Ima i znakova pritiska. Kamatni rashodi porasli su za 6,9 odsto zbog većih oročenih depozita, pa je neto-kamatna marža pala sa 3,58 na 3,46 odsto. Operativni rashodi viši su za 5,2 odsto, uglavnom zbog plata. Ispravka vrednosti skočila je za 22,1 odsto, na 503,9 miliona denara, zbog pogoršanja kod dela portfolija pravnih lica.

Profit nije greh, a banka sa 3,25 milijardi evra aktive mora da zarađuje. Ali digitalizacija, veći obim i smanjeni troškovi treba jednom da se osete i s druge strane šaltera. Banka kaže da je naknade smanjila. Svaki klijent može to da proveri na sopstvenom izvodu.