Brisel je Kanadi ponudio članstvo koje ne postoji ni u jednom zakonu, a Tramp je odmah uzvratio carinama

Ursula fon der Lajen je u govoru o stanju Unije ponudila Kanadi status prvog „pridruženog člana” EU. Mark Karni, kanadski premijer, sedeo je u sali. Ideja je zvučala veliko: novi savez za budućnost, nadograđen na postojeći trgovinski sporazum između Brisela i Otave.

Donald Tramp je reagovao pretnjom potpunim prekidom trgovine. Pred novinarima na aerodromu u Šarlotu izjavio je da je predlog smešan, da je Kanada užasan trgovinski partner i da će, ako ovo pročita kao neprijateljski čin prema SAD, uvesti veoma visoke carine ili sasvim prekinuti trgovinu sa Evropom u više sektora. Ostavio je i mala vrata otvorena - ako su namere dobre, pregovara se.

Problem je što niko ne zna šta znači „pridruženo članstvo”

Tu priča postaje zanimljiva. Takav status ne postoji u pravu EU. Predlog je iznenadio i same evropske prestonice - niko nije razjasnio kakve obaveze nosi, kakva prava daje, niti kojom procedurom se dobija. Fon der Lajen je bacila ideju sa govornice, a Brisel od tada pokušava da joj nađe definiciju.

Čak se i Kanada povlači od sopstvene ponude. Budući kanadski ambasador u EU, Džonatan Vilkinson, brzo je ohladio očekivanja - nismo u toj fazi, radimo na konkretnim rezultatima. Karni treba da se obrati evroposlanicima, ali entuzijazam iz sale očigledno nije preživeo ni jedan dan.

Ono što vidimo sa ove strane

Makedonija čeka u redu za EU više od dvadeset godina. Albanija i Crna Gora otvaraju poglavlja jedno po jedno. I onda se, za jedno veče, izmišlja nova kategorija članstva za državu sa druge strane Atlantika - bez definicije, bez procedure, bez kriterijuma. Nema poglavlja, nema benčmarka, nema ekspertske misije koja će doći da proveri da li je sve po pravilima.

Kandidatske države na Balkanu godinama slušaju da je proces tehnički, da je zasnovan na zaslugama i da ne postoji prečica. Ove nedelje Brisel je pokazao da prečica postoji - samo zavisi ko je traži. Hoće li neko objasniti ljudima u Skoplju, Tirani i Podgorici zašto se za njih piše pravilnik, a za druge je dovoljan govor?

Carine su prava poruka

Ono što je Tramp uradio nije komentar o Kanadi. To je podsetnik upućen Briselu da spoljna politika EU ima cenu u dolarima. Evropa želi da pokaže da može da gradi saveze bez Vašingtona - a Vašington odgovara jedinim argumentom koji uvek radi: trgovinom.

Ako Evropska unija ne može da ponudi ni pridruženo članstvo prijateljskoj državi a da ne dobije pretnju carinama, to govori nešto o stvarnoj težini njene nezavisne politike. Predlog je zasad rečenica iz jednog govora. Pretnja, pak, dolazi od čoveka koji je već dvaput pokazao da mu carine nisu prazna reč.