U Šelehovu, malom gradu u Irkutskoj oblasti u Sibiru, preminula je mlada laboratorijska tehničarka iz Irkutskog instituta za borbu protiv kuge. Darija Šipilova hospitalizovana je sa teškom upalom pluća i priključena na respirator, a nekoliko dana kasnije je preminula. Od tada zvanična Rusija primenjuje omiljenu taktiku: što manje reči.

Guverner oblasti Igor Kobzev odbija da imenuje bolest - za njega je to „opasna zarazna bolest”. Svi javni događaji u regionu su otkazani. Rukovoditeljka ruske sanitarne službe Ana Popova lično je otputovala iz Moskve, udaljene oko 4.200 kilometara. Lekari i medicinsko osoblje međusobno otvoreno govore o kugi, ali ta dijagnoza nigde nije navedena u zvaničnoj medicinskoj dokumentaciji.

Razbijena epruveta ili ekspedicija?

Prema jednoj verziji, Šipilova je 25. septembra razbila epruvetu sa živim uzorkom bakterije. Prema drugoj, simptomi su se pojavili posle povratka sa terenske ekspedicije u Burjatiji, blizu granice sa Mongolijom, gde postoji prirodno žarište bolesti. Poznati ruski epidemiolog Mihail Favorov odbacuje priču sa epruvetom: „To je smešno. Neko ko radi u Institutu za borbu protiv kuge u Irkutsku nosi zaštitno odelo. Ako razbijete epruvetu, verovatnoća zaraze je vrlo mala.” I dodaje: „Ovo je apsolutno zastrašujuće. Neće nam reći šta se zapravo dogodilo.”

Zatvorene bolnice i naoružana pratnja

Iako su regionalne vlasti smirivale javnost, brojke govore drugačije. Zvanično je utvrđeno 197 osoba koje su bile u direktnom ili indirektnom kontaktu sa preminulom, a 189 od njih hitno je hospitalizovano. Prema nezavisnim ruskim medijima, u Irkutsku su pod strogi karantin stavljene tri gradske bolnice, dečja bolnica „Ivano-Matreninska” i jedno gradsko porodilište. Jednom suprugu nije bilo dozvoljeno da uđe u porođajnu salu, iako je prethodno dogovorio i platio porođaj sa pratnjom - lekari su se direktno pozvali na opasnost od kuge.

Još indikativnije: od 1. oktobra sva vozila hitne pomoći koja kontakte voze na testiranje i izolaciju voze pod naoružanom pratnjom patrola FSB-a. U Irkutskom aluminijumskom kombinatu u Šelehovu maske su obavezne za sve radnike, a direktor Artjom Fominih otvoreno je priznao da gradom kruže kontradiktorne informacije. Gradska uprava susednog Bajkalska ujutru 3. oktobra pozvala je građane da privremeno ne putuju u Šelehov zbog potvrđenog smrtnog slučaja od kuge - a zatim je objava nestala bez ikakvog objašnjenja.

Guverner Kobzev tvrdi da niko od hospitalizovanih za sada nema simptome i da su testovi negativni. Možda je tako. Ali kada FSB prati vozila hitne pomoći, a upozorenja se brišu sa zvaničnih kanala, teško je poverovati da je situacija „stabilna”. Pojavili su se i izveštaji da su u regionu nestali antibiotici, pa su uplašeni stanovnici tražili pomoć po apotekama.

Plućna kuga je najređi, ali i najopasniji oblik infekcije bakterijom Yersinia pestis. Za razliku od bubonske - srednjovekovne „Crne smrti”, koja se na ljude prenosila uglavnom ujedom zaraženih buva sa glodara - plućna se prenosi direktno sa čoveka na čoveka, kapljičnim putem, kao težak grip. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ako se antibiotici ne prime u prva 24 sata od pojave simptoma, smrtnost je gotovo 100 odsto.

Ko se seća Černobilja, zna da pri ovakvoj nesreći najopasnija često nije sama pretnja, nego ćutanje vlasti. Da li će Moskva reći šta se zaista dogodilo u Šelehovu, ili će priču ispričati zatvorene bolnice?