Monohromatska dekoracija zvuci kao nesto sto ne moze da krene naopako - jedna boja, nikakvo kombinovanje, nikakva dilema. Zapravo je suprotno. To je tehnika u kojoj se najlakse zavrsava sa prostorom koji izgleda kao cekaonica, a ne kao dom, i upravo zato vredi znati gde se tacno pravi greska.

Sta je to zapravo

Nije jedna boja svuda. To je jedna boja u vise tonova, sa razlicitim teksturama i dodacima koji se krecu u istoj familiji. Povezana je sa trendom potapanja u boju - onim gde zidovi, stolarija i ponekad i namestaj idu u istu nijansu - ali monohromatski pristup ima vise slobode nego sto mu se pripisuje.

Prva i najveca greska je pomesati monohromatsko sa uniformnim. Ako se ista boja i isti zavrsni sloj nanesu bukvalno svuda, prostor ne postaje smiren - postaje ravan. Oko nema gde da stane i soba pocinje da izgleda kao vizuelizacija, a ne kao mesto gde neko zivi.

Lek je skala, ne ton. Ista boja, ali u razlicitim jacinama - tamnije dole, svetlije gore, ili obrnuto. Ta mala razlika u intenzitetu pravi dubinu gde je ranije nije bilo.

Tekstura je kontrast koji ne trazi novu boju

Ovo je deo koji se najvise potcenjuje. Vuna, lan, drvo, keramika, metal i staklo u istoj boji izgledaju kao sest razlicitih stvari, zato sto svaki od njih hvata svetlost drugacije. To je najjeftiniji nacin da dobijes raznovrsnost u prostoru koji si svesno ogranicio na jednu paletu - i najbrzi nacin da ga izvadis iz ravnoteze kataloga.

Svetlost mora da se testira pre odluke, ne posle

Ista boja u prostoriji okrenutoj ka severu i ista boja u prostoriji okrenutoj ka jugu su dve razlicite boje. Zato se mustra ostavlja na zidu i gleda u razlicitim satima dana, ujutru i uvece, sa dnevnim i sa vestackim svetlom. Ovo je korak koji svi znaju i niko ne radi, a posle se cela soba farba dvaput.

Postavljenost cini isto koliko i boja

Kada su svi elementi u istoj paleti, redosled i slojevitost postaju jedina dramaturgija u prostoru. Sta je napred, sta je pozadi, sta stoji samo, sta se ponavlja. U sarenom prostoru to resava boja; ovde nije tako.

Ravnoteza se gubi izmedju povezanih prostorija

Ako se dnevna otvara ka trpezariji i ka hodniku, isti ton u sve tri ubija granicu izmedju njih. Zato se ton menja od prostorije do prostorije dok ostaje u istoj familiji - dovoljno da oko registruje prelaz, ne dovoljno da izgleda kao dve razlicite kuce zalepljene jedna uz drugu.

Manje komada, vise izbora

Monohromatski prostor ne podnosi zatrpavanje. Svaki predmet u njemu se vidi jasnije, jer nema boje koja ce ga sakriti. To znaci da komade treba birati namenski, a ne dodavati ih zato sto ima praznog mesta. Ovo je retka situacija u dekoraciji gde je jeftinija odluka - da se ne kupi nista - i bolja.

I na kraju, boja mora da bude tvoja

Ovo je savet koji najmanje lici na savet i najvise vredi. Boja godine menja ime svakih dvanaest meseci, a zid koji si ofarbao ostaje kod tebe mnogo duze. Ako te bez smiruje, idi bez. Ako zelis tamnoplavu, tamnoplava je. Prostor koji ces ziveti svaki dan nema potrebu da opravdava izbor pred nekim katalogom.

Isto vazi i za samu tehniku - ona se prilagodjava kuci, ne kuca njoj. Mali stan, niski plafoni, malo prirodnog svetla i veliki otvoreni prostor traze razlicite odluke sa istom bojom. Monohromatska dekoracija radi kada prestane da bude pravilo i postane okvir. Kada ostane pravilo, dobijas sobu u kojoj svaki novi predmet izgleda kao greska.