Šoljice, gume i tekstil na dnu Ohridskog jezera: opština plaća ronioce da čiste, a ko ih baca tamo?

Sa površine, Ohridsko jezero je razglednica. Sa dna, to je deponija sa pogledom. Članovi Ronilačkog centra „Amfora” očistili su potez od kampa „Gradište” do „Veli Dab” i izvadili plastične flaše, konzerve, staklo, automobilske gume, komade tekstila i - da slika bude potpuna - polomljene šoljice za kafu.

Akciju je finansirao Sektor za turizam i lokalni ekonomski razvoj Opštine Ohrid. To je dobra vest i istovremeno priznanje: lokalna vlast plaća ronioce da vade ono što je neko drugi bacio u jezero koje Makedonija prodaje kao biser turizma.

Na snimcima koje je objavio Ronilački centar „Akvatek”, među smećem se vidi i slatkovodni rak, za koga se u objavljenim informacijama navodi da je na listi ugroženih vrsta. Ohridsko jezero je, prema UNESKO-u, staro oko dva do tri miliona godina i dom je za više od 200 endemskih vrsta. Ne radi se o estetici - plastika i metal leže u staništu koje ne postoji nigde drugde.

Problem nije nov. Ronioci su i ranije upozoravali da svake godine stotine kilograma otpada završe na dnu, a sam UNESKO navodi loše upravljanje čvrstim otpadom među pretnjama prirodnom nasleđu Ohridskog regiona. Ronilac Nikola Paskali kaže da deo ljudi jezero koristi kao kantu za smeće i traži strože kontrole, kazne i potpunu zabranu plastike.

Tu je srž stvari. Jedno čišćenje uklanja već bačeno, ali ne sprečava sledeću flašu. Čišćenje plaća opština - a da li je iko ikada platio kaznu zato što je bacio gumu ili flašu u Ohridsko jezero?

„Od svih nas zavisi u kakvoj životnoj sredini ćemo živeti”, poručili su iz „Akvateka”. Tačno. Ali kada zavisi od svih, na kraju obično ne odgovara niko. Ako se ronioci vrate i sledeće godine, pitanje je da li će izvaditi manje ili više.