„Ovo nije koncert, ovo je modna revija”: londonski muzej „Viktorija i Albert” izlaže osam kostima Fredija Merkjurija

Dejvid Bouvi se, kažu, divio tome kako Fredi Merkjuri nosi uske pantalone sa carskim dostojanstvom. Frontmen grupe Queen nije se oblačio za scenu - naoružavao se za nju. Sam se 1978. opisivao kao dramatičnog čoveka koji se ljulja između viktorijanskog i ultramodernog ukusa. Njegova misao pred koncert, izgovorena saradnicima, danas je naslov cele izložbe: „Ovo nije koncert, ovo je modna revija.”

Izložba „Freddie Mercury: Splendid Things” traje u londonskom muzeju „Viktorija i Albert” do januara 2027. Postavio ju je scenograf Tom Pajper, kustoskinja je Kejt Bejli, a blagoslov joj je dala Meri Ostin, dugogodišnja prijateljica Merkjurija. Osam kostima stoji među renesansnim, viktorijanskim i prerafaelitskim delima - nastavak priče koja je počela 2023, kada je „Sotbis” rasprodao kolekciju „A World of His Own” iz njegove kuće Garden Lodž, od klavira Yamaha do sitnog češlja za brkove od Tiffany.

Šta stoji u vitrinama

Majica sa logom Flash Gordon, koji je Merkjuri sam nacrtao. Plašt i kruna sa turneje Magic iz 1986. Jakna sašivena od njegove kolekcije kimona. Crno-beli komplet iz 1973, sa naslovne strane prvog albuma. „Merkjurijevo krilo”, „Kostim sa kičmom” za „Black Queen” i kostim iz spota za „Made in Heaven” dizajnerke Dajane Mozli. Svaki komad je poglavlje jedne biografije koju je pisao platnom, a ne intervjuima.

Koreni su u umetničkoj školi. Merkjuri je studirao grafički dizajn na koledžu Iling i radio u prodavnici vintidž odeće u Kensingtonu - scena je za njega istovremeno bila pista i bojno polje. Sredinom sedamdesetih Zandra Rouds mu je napravila belu plisiranu tuniku sa proširenim pantalonama i čizmama sa potpeticom. Vendi de Smet je 1975. napravila „Krilo”, inspirisano slikom Ričarda Dada „The Fairy Feller's Master-Stroke” i njegovim krilatim sandalama - kostim koji vidimo u spotu za „Bohemian Rhapsody”. Usledili su kombinezoni sa dijamantskim šarama i kimona iz perioda kada je bio opsednut Japanom.

Osamdesetih se Merkjuri pretvorio u potpuno drugi lik: gusti brkovi, gole grudi, mrežaste majice, koža, vinil i PVC, narukvice sa nitnama. Taj preokret se često povezuje sa crtežima Toma od Finske i kulturom gej-barova. Na Live Aid na Vembliju 1985. izašao je u beloj majici bez rukava, farmerkama Wrangler koje je prepravio krojač Rodeo Ben, narukvici sa nitnama i bokserskim patikama Adidas - i tako obučen otpevao je „Hammer to Fall” i „Crazy Little Thing Called Love” pred celim svetom.

Za turneju Magic 1986. Dajana Mozli mu je skrojila žutu vojničku jaknu sa bezbroj kopči, uz bele pantalone sa crvenim i zlatnim trakama. Ona je napravila i plašt od crvenog somota i hermelina, inspirisan krunisanjem Napoleona, i repliku krune svetog Edvarda - sa njom je zatvarao koncerte u Nebvortu i na Vembliju, uz zvuke „God Save the Queen”. Kraljevstvo od somota i sjaja, na sceni gde je krunu dodeljivala publika.

Kada ga je bolest naterala da uspori, garderoba se smirila. Za nastup sa Monserat Kabalje u Barseloni 1988. obukao je smoking, a u poslednjim spotovima, kao „These Are the Days of Our Lives”, nosio je široke kardigane i plisirane pantalone. Tišina tih slika danas boli više od bilo kog plašta.

Nasleđe je vidljivo na svakoj pisti: Edi Sliman, Kristof Dekarnen, Alesandro Mikele, Valentino, Vivijen Vestvud, Moschino i Žan-Pol Gotje pozajmljivali su od njega, a Benson Bun, Hari Stajls i Damijano David su njegovi očigledni naslednici. „Oblačim se da ubijem, ali sa ukusom”, govorio je Merkjuri. I: „Najvažnije je, dragi moji, živeti predivan život.” Koliko današnjih zvezda na sceni zaista zna zašto nosi ono što nosi?