Protesti tresu Evropu od Pariza do Tirane: Rama objavljuje lica demonstranata, Francuska izvodi 70.000 policajaca na ulice

Subota, 24. oktobar, dan je za koji se Evropa sprema kao za nevreme. Talas protesta zahvatio je Francusku, Albaniju, Italiju, Austriju, Poljsku, Španiju, Portugaliju, Grčku i Belgiju, a najnapetije je u Francuskoj i Italiji, gde su za danas najavljene masovne demonstracije u velikim gradovima.

Francuska: 70.000 uniformi i zatvoren Luvr

Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez najavio je 70.000 policajaca i žandarma širom zemlje, sa specijalnim jedinicama, helikopterima i dronovima. „Bićemo beskompromisni prema pljačkašima i izgrednicima”, poručio je. Bezbednosne službe očekuju između 400.000 i 500.000 demonstranata i upozoravaju na napade na javne objekte i na „oportunističke pljačke”.

Pariz zatvara 24 metro stanice, od Jelisejskih polja do Latinskog kvarta. Luvr, Orse i muzej Pikasa ne rade, a zatvorene su i fondacije Kartije i Luj Viton, Pariska opera i Zimski cirkus. Policija je odobrila samo jednu veliku povorku - onu sindikata, od trga Bastilje do trga Nasion - a ruta koju su prijavili studenti i „žuti prsluci” zabranjena je. U Lionu i Marselju protesti su potpuno zabranjeni.

Razlog za ovakve mere je prošli vikend. Posle nasilnih protesta 17. i 18. oktobra privedeno je 2.700 osoba, a 217 je završilo u zatvoru, saopštio je ministar pravde Žerald Darmanen. Čak 68 odsto zatvorenih ima najviše 25 godina, a više od polovine nije imalo nikakav krivični dosije. U Limožu je izgorela istorijska zgrada gradske skupštine - tamo sada važi policijski čas od 22 do 5 časova i zabrana okupljanja više od deset osoba. Francuski osiguravači procenjuju gubitke do 1,2 milijarde evra, s oko 3.000 oštećenih kompanija.

A šta zapravo traže demonstranti? To je deo koji se gubi pod slikama zapaljenih zgrada. Protesti su počeli iz nezadovoljstva stanjem u obrazovanju i visokim troškovima života. Srednjoškolci, s kojima je Makron zakazao sastanak u Jelisejskoj palati, traže više novca za obrazovanje, obnovu škola, nove nastavnike i reformu upisa na fakultete. Makron za nasilje okrivljuje radikalne levičarske grupe i kriminalce, a Tramp je požurio da kaže da je Francuska izgubila kontrolu nad migracijama. Svako u protestima vidi ono što želi da vidi.

Italija: „Nećemo mi plaćati vaš rat”

U Italiji je pokret „17. oktobar” pozvao na redovne subotnje proteste u najmanje osam velikih gradova - Milanu, Rimu, Torinu, Bolonji, Firenci, Padovi, Bariju i Đenovi. Zahtevi su veće plate, niži troškovi života, dostupno stanovanje i više novca za javne službe. U Torinu se protestuje protiv povećanja vojnih troškova, pod sloganom „Nećemo mi plaćati vaš rat”, a u Rimu povorka „Italija van rata” očekuje oko 10.000 ljudi. Milano još pamti prošli vikend: 271 uhapšen, među njima mnogo maloletnika, i 14 povređenih pripadnika bezbednosnih snaga. Trgovci u luksuznoj ulici Monte Napoleone već zakucavaju izloge daskama.

Albanija: crna lista u komšiluku

Za nas je najbliža scena u Tirani, gde antivladini protesti traju jedanaesti dan. U petak su studenti medicine i univerzitetski profesori, u belim mantilima i s hirurškim maskama, stali pred sedište vlade i odbili novi poziv premijera Edija Rame na razgovor. „Izašli smo da tražimo ostavku i ništa drugo”, rekao je jedan od njih. Deklaraciju koju su pročitali, prema organizatorima, podržalo je 120 zdravstvenih radnika: ostavka Rame i prelazna tehnička vlada.

Rama je odgovorio na način koji bi trebalo da prati svako u regionu. Objavio je fotografije 45 osoba za koje tvrdi da imaju kriminalnu prošlost i da su učestvovale u nasilju, i optužio organizovani kriminal, „strane strukture” i opozicionu Demokratsku partiju da stoje iza njih. Jedan od prozvanih odmah se oglasio: kaže da je student medicine s prosekom deset i da su optužbe za vezu s trgovinom drogom neosnovane. U petak je sud u Tirani pustio svih 16 uhapšenih demonstranata, uz meru redovnog javljanja policiji.

Vlada razmišlja i o posebnoj crnoj listi u državnom sistemu TIMS, a podaci o demonstrantima optuženim za nasilje mogli bi da se dostavljaju evropskim partnerima - što može da se završi zabranom ulaska u neke zemlje EU. Rama je najavio i mogućnost da roditelji maloletnih učesnika finansijski odgovaraju za štetu, a pominju se i gubitak stipendija za učenike koji napadaju policajce i otkaz za nastavnike koji podstiču nasilje. Šteta u Tirani, prema albanskoj poreskoj upravi, iznosi 2,15 miliona evra, na 127 poslovnih objekata.

Molotovljevi kokteli i zapaljene prodavnice su stvarni, a policija je odgovarala suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima. Ali kad premijer zemlje kandidata za EU javno objavljuje lica građana i razmišlja da njihove podatke šalje po Evropi, pitanje više nije samo ko je bacao flaše. Pitanje je ko će voditi listu i ko će odlučiti ko je „nasilnik”, a ko student s prosekom deset. Rama i dalje odbija da podnese ostavku, a poziv na dijalog ostavlja - doslovno - na betonskim klupama ispred svog kabineta.

Prvi refleks vlasti u Tirani bio je da traži ko plaća studente. Da li će neko stići i do onoga što oni zapravo traže?