Tramp nudi Evropi ruski gas kao cenu mira: Berlin kaže ne, Moskva slavi

Evropa se godinama mukotrpno odricala ruskog gasa. Sada joj Vašington predlaže da se vrati tačno tamo odakle je krenula. Prema „Njujork tajmsu”, administracija Donalda Trampa želi da Evropa, kao deo mirovnog sporazuma za Ukrajinu, ponovo masovno kupuje ruski gas.

Predlog nije ideja na papiru. Glavni Trampovi pregovarači, Džared Kušner i Stiv Vitkof, već su ga izneli evropskim i ukrajinskim funkcionerima - uključujući i Volodimira Zelenskog, na sastanku u Kijevu prošlog meseca. Poruka: Ukrajina neka otvori gasovode kroz koje je godinama tekao ruski gas ka Evropi, da bi Moskva pristala da prekine rat.

Evropski funkcioneri ostali su zatečeni. Jedan potez poništio bi godine u kojima se Evropska unija oslobađala zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. U Trampovom timu, pak, to vide kao idealan deo mirovnog paketa: Ukrajina bi ponovo uzimala novac od tranzita, a evropski birači, pritisnuti troškovima, prihvatili bi jeftiniji energent. Kritičari vide fatalnu manu - umesto pritiska na Vladimira Putina ili pomoći Kijevu, Vašington nedeljama smišlja ekonomske pogodnosti za Rusiju, iako Moskva ne popušta ni milimetar od svojih ratnih ciljeva.

Bela kuća zvanično tvrdi da rat „podiže cene energenata širom Evrope” i da je cilj „ne samo zaustaviti borbe, već stvoriti uslove za trajan mir”. Dela govore glasnije od saopštenja. Tramp je odbio da potpiše novi paket sankcija protiv Rusije koji je izglasao Kongres - samo nedelju dana pošto je ukinuo zabranu uvoza ruskog dizela. Na Truth Socialu je napisao da ne želi „glupo da odgurne Rusiju od pregovaračkog stola”, a Zelenskog je optužio da ne želi kraj rata i da je njegova zemlja izgubila „okeane i mora”. Ukrajina, uzgred, nema okeane.

U Moskvi ne kriju radost

Putinov ekonomski emisar Kiril Dmitrijev poručio je na energetskom forumu u Moskvi da je dogovor o dizelu samo početak onoga što se dogovara sa Kušnerom i Vitkofom. „Uskoro ćemo objaviti važne inicijative, led je konačno probijen”, rekao je, pominjući i data centre koji bi radili na rusku nuklearnu energiju. U igri je i prodaja međunarodne imovine naftnog giganta „Lukoil” investicionoj grupi u kojoj učestvuje i američka vlada.

Deo evropskih i ukrajinskih funkcionera uveren je da Vašington traži i sopstvenu korist - udeo u zaradi od transporta gasa. Ponovo se pominje i oštećeni gasovod „Severni tok 2”. Bela kuća tvrdi da on nije bio tema poslednjih sastanaka, ali upućeni izvori kažu da administracija njegovo ponovno pokretanje posle mira vidi kao „plod koji samo treba ubrati”. Kremlj se slaže: portparol Dmitrij Peskov izjavio je da je obnova energetske saradnje u ruskom interesu, „ali trenutno možda još više u interesu samih Evropljana”.

Zelenski, koji je oštro napao Trampa zbog popuštanja pred Moskvom, scenario je predvideo naglas. „Pitanje je samo kada će stići novi dogovor. Možda će to biti gas. Sasvim sigurno će biti gas”, izjavio je za „Fajnenšel tajms”. Ukrajina je prekinula tranzit ruskog gasa u januaru 2025. i svesno se odrekla oko milijardu dolara godišnje od tranzitnih naknada, a Evropska unija se obavezala da potpuno isključi uvoz iz Rusije. Tramp, suočen sa visokim cenama goriva pred izbore za Kongres, sve otvorenije traži načine da Rusija lakše prodaje naftu i gas.

Berlin kaže ne - ali pod pritiskom

Najtvrđi otpor pruža Berlin. Nemačka je do invazije 2022. bila najveći kupac ruskog gasa. Kada su Vitkof i Kušner prošle nedelje na Floridi ponovo izneli ideju o gasovodima, Ginter Zauter, glavni bezbednosni savetnik kancelara Fridriha Merca, oštro se usprotivio. Stav nemačke vlade, prema evropskim funkcionerima, jasan je: ruski gas, čak i preprodat preko američkih posrednika, ostaje ruski gas.

„Evropa, a posebno Nemačka, nikada više ne sme da zavisi od ruskog gasa, jer smo videli koliko je Rusija nepouzdana”, upozorava bivši nemački ministar privrede Robert Habek. Ali nemački lideri su pod ogromnim pritiskom kod kuće, gde proruska „Alternativa za Nemačku” vodi u anketama sa gotovo 30 odsto i otvoreno traži ukidanje sankcija. Njena liderka Alis Vajdel u Bundestagu je već tražila uvoz ruskog gasa i nafte. Trampov predlog dao bi joj vetar u leđa - a istovremeno bi smanjio potražnju za američkim tečnim gasom u Evropi.

Habek je naglas rekao ono što mnogi u Evropi misle: „Ranije bih bio srećan da neka američka kompanija bude suvlasnik naše energetske mreže. Danas me to plaši, jer vidimo da Tramp očigledno ima mnogo više simpatija za Vladimira Putina nego za Ukrajince.”

Na Balkanu dobro znamo scenu u kojoj veliki sednu za sto i dele tuđe, a onoga o kome se dogovaraju zovu samo da potpiše. Evropa je sada u toj poziciji. Pitanje je da li će potpisati - i da li će za nekoliko godina ponovo jedna cev odlučivati koliko će joj biti toplo zimi.