U 2020. godini u Makedoniji je rođeno 19.031 dete. Ta deca ove jeseni treba da sednu u prvi razred. Dosad ih je upisano oko 14.500.

Razlika nije greška u računanju, niti je konačna - upis traje do kraja septembra za one koji su zakasnili. Ali i sa najdobronamernijom projekcijom, rastojanje između broja rođenih i broja prvaka prevelika je da bi se objasnila administracijom. Ministarka obrazovanja i nauke Vesna Janevska i sama priznaje da će ove godine biti najmanje 3.000 prvaka manje nego lane.

Trista odeljenja manje

Posledica se već vidi u rasporedu. Ove godine ima oko 200 odeljenja manje u osnovnom obrazovanju i oko 100 manje u srednjem. Ovo nije odluka nekog upravnog odbora - to je brojka koja izlazi kada nema ko da popuni klupe.

„Ono što smo uspeli da uradimo, trenutno imamo oko 200 odeljenja manje u osnovnom obrazovanju i 100 odeljenja manje u srednjem obrazovanju”, rekla je Janevska na konferenciji za novinare.

Formulaciju vredi pročitati dvaput. „Uspeli smo da uradimo” - kao da je reč o rezultatu politike, a ne o posledici demografije. Optimizacija mreže jeste realna potreba i ministarka ima argumente za nju. Ali kada se prazne klupe predstavljaju kao postignuće, gubi se pitanje zašto su prazne.

Dvadeset šest škola se zatvara

Ove godine prirodno će biti zatvoreno 26 ruralnih škola u kojima uopšte nema upisa prvaka, a u kojima uči po pet do osam dece. Argument ministarke je kvalitet i socijalizacija: da izolovano postojanje u sredini sa kombinovanim odeljenjima, gde u istoj učionici uče đaci iz tri različita razreda, ne može da da odgovarajuće obrazovanje.

„Ako imamo centralnu školu u kojoj ima 200 dece, a na 2,5 kilometra imamo školu u kojoj ima 18 dece, nema logike da čuvamo tih 18 dece zarobljenih u toj školi”, rekla je Janevska. Ograničenje je postavljeno: kombinovana odeljenja sprovodiće se tamo gde je područna škola udaljena više od 15-20 kilometara od najbliže centralne, ili gde putevi nisu bezbedni za malu decu.

Pedagoški, teza ima osnova. Dete koje uči sa još dvoje vršnjaka zaista ima slabiju socijalizaciju od deteta u odeljenju od dvadeset. Ali zatvaranje škole u selu nije samo obrazovna mera. To je signal svima koji su ostali u tom selu kuda ide stvar.

Manje učenika, potom manje studenata

Janevska je i sama povukla liniju dalje: sve manje učenika u osnovnim i srednjim školama neizbežno nosi i manji broj studenata. Ona već razmišlja u tim terminima, što je tačno - i što znači da će se posledice ove generacije čitati u sistemu narednih petnaest godina.

Od ostalih mera: udžbenici su distribuirani i već su u školama, što je ministarka istakla kao prvi put da je završeno tako rano. Učenička korpa je smanjena za 15 odsto. Za studentski obrok zasad nije planirano povećanje jer, kako je rekla, do ministarstva nije stigao takav zahtev studentskih organizacija.

Nijedan nastavnik na neodređeno vreme nije otpušten, a u nekim skopskim opštinama kao što je Aerodrom nedostaje kadar i očekuju se zapošljavanja. Mera za duži boravak u školi - celodnevna nastava sa dve razredne nastavnice u smenama do 16 sati - predstavljena je kao olakšanje za roditelje.

Pitanje koje nije bilo na konferenciji

Sve to je administriranje posledice. Nijedna od ovih mera ne odnosi se na uzrok zašto 19.031 rođenom detetu odgovara 14.500 upisanih prvaka. Razlika između te dve brojke ne rešava se rasporedom odeljenja.

Zatvaranje 26 škola racionalan je potez u sistemu kakav je danas. Pitanje je da li neko broji koliko će se škola zatvoriti do 2035. godine ako broj rođenih nastavi da pada, i da li postoji plan veći od godišnje optimizacije mreže.