Most kod kamenoloma u Kosovrastu. Kombi staje. Iz njega izlazi čovek, vadi vreće i kutije pune smeća, baca ih preko ograde u reku Radiku i odlazi. Cela scena je snimljena i objavljena od strane debarskog sportsko-ribolovnog društva „Trofta”.

Radika je jedna od najčistijih reka u zemlji - i jedna od retkih koja se još uvek može tako nazvati bez ironije. To je i razlog zašto se snimak širi: ovo nije deponija, ovo je reka na kojoj ljudi love pastrmku.

Iz MUP-a su odgovorili da SVR Ohrid preduzima mere za utvrđivanje identiteta lica i da će javnost biti odgovarajuće obaveštena. To je tačan institucionalni odgovor i nema mu se šta zameriti - osim što je stigao nakon što je jedno ribolovno društvo samo snimilo i objavilo snimak.

Ko ga je uhvatio

Tu je poenta priče. Reku ne čuva ni inspekcija, ni komunalna služba, ni kamera. Čuvaju je ribolovci koji su slučajno bili tamo s telefonom. Svaki dan kada niko ne drži kameru kod tog mosta, isto se dešava bez posledica - a most kod kamenoloma teško da je jedino mesto gde neko istovaruje kese u vodu.

Čovek na snimku je izabrao. Nije mu nedostajalo mesto gde da odnese otpad; nedostajao mu je razlog da ga ne baci u reku. To je njegovo delo i vredi ga imenovati kao takvo.

Drugo pitanje je, ipak, zašto mu se računica isplatila. Ako vreće odnese do kontejnera, troši gorivo i vreme. Ako ih baci s mosta, ne troši ništa, a rizik je blizu nule - osim ako se neko ne zatekne s kamerom. Dok je to jednačina, snimak će biti izuzetak, a ne pravilo.

Ako SVR Ohrid pronađe čoveka, biće jedan identifikovan počinilac i jedna prijava. To je dobro. Ali reka će i dalje zavisiti od toga ko se slučajno našao na obali - dok nadzor nad mestima gde otpad redovno završava u vodi ostane nečija dobra volja umesto nečijeg radnog zadatka.