Rafael Orleanski-Braganca ženi se Italijankom u Firenci: brak bi mogao da ga ostavi bez prava na presto carstva koje ne postoji od 1889.

Brazil je republika od 1889. godine. To ne sprečava bivšu carsku porodicu da i danas strogo čuva red nasleđivanja - i baš taj red sada puca na jednom venčanju. Princ Rafael Orleanski-Braganca, koga porodica naziva carskim princem Brazila i prvim naslednikom u grani Vasouras, objavio je veridbu sa italijanskom plemkinjom Margeritom del Pjane. Rafael je i rođak španskog kralja Felipea VI.

Vest je objavio na svojim profilima na društvenim mrežama, zvaničnim saopštenjem. Par se upoznao u Milanu, najbliže su obavestili još u aprilu, a venčanje je zakazano za 28. novembar u Firenci. Izbor grada nije slučajan: prema tradiciji brazilske carske kuće, venčanje se održava u zemlji mlade.

Problem je u pravilima. Bivša carska kuća ne dozvoljava brak van dinastija onima koji su u liniji za presto. Margerita del Pjane ne potiče iz vladajuće kuće, pa se brak smatra morganatskim - nejednakim, sa svim posledicama koje nosi ta stara dvorska kategorija. Izlaz postoji: šef grane Vasouras, princ Bertran, može da da posebnu dozvolu i Rafael da zadrži prava. Samo što je Bertran još u julu javno saopštio da takvu dozvolu neće dati.

Ako se venčanje održi, Rafael će se najverovatnije morati odreći dinastičkih prava. Tada bi prva u redu postala njegova mlađa sestra, princeza Marija Gabrijela. Nijedan Brazilac neće glasati o ovome i gotovo niko to neće osetiti, ali porodica brani pravila kao da je carstvo još na snazi.

Ima nečeg gotovo dirljivog u tome: čovek rizikuje prava na nešto što ne postoji, jer se zaljubio u ženu iz „pogrešne” porodice. Evropa ovakve priče zna napamet - od Edvarda VIII, koji se odrekao krune zbog Volis Simpson, do kraljevskih kuća koje danas polako otvaraju vrata mladama bez titula. Na Balkanu, gde Karađorđevići i danas nose titule bez prestola, ovakve dileme zvuče poznato. Ostaje jedno pitanje: ko će na kraju popustiti - ljubav ili protokol?