Svetska banka: rast od 3,2 odsto ove godine. Vlada slavi, iako je sama smanjila svoj plan sa 3,8 na 3,5 odsto

Makedonska ekonomija ove godine porašće 3,2 odsto, procenjuje Svetska banka u najnovijem redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, objavljenom 27. oktobra. To je 0,3 procentna poena više od prethodne prognoze. Do 2028. godine banka očekuje rast od oko 3 odsto godišnje.

Vlada je požurila da cifru pretvori u pohvalu. Portparolka Marija Miteva istakla je i ocenu Evropske komisije da je rast u drugom tromesečju ubrzao sa 3,1 na 4,3 odsto, najviše među šest ekonomija Zapadnog Balkana. Premijer Hristijan Mickoski ide korak dalje: najviši rast i najniža inflacija u regionu, inflacija 25 odsto niža od evropskog proseka, a sve to je, kaže, rezultat vladinih politika.

Ali kada se pogleda šta gura rast, slika je uža. U drugom tromesečju građevinarstvo je realno poraslo 21,9 odsto, prerađivačka industrija 4,1, a informacije i komunikacije 4,3 odsto. Rast se, dakle, u velikoj meri gradi betonom i asfaltom, a Vlada ga i sama vezuje za kapitalne investicije i infrastrukturne projekte. Dobro tromesečje, međutim, ne znači toliki rast za celu godinu, zato je godišnja prognoza 3,2, a ne 4,3.

Izveštaj ima i drugi deo, manje zgodan za konferenciju za novinare. Prosečne carine za svu robu uvezenu na Zapadni Balkan iznose oko 6 odsto, ali necarinske mere dodaju još 10 odsto troška uvozu. Poruka Svetske banke je da bez kontinuiranih strukturnih reformi, podržanih Planom rasta EU, nema ni višeg potencijalnog rasta ni obnovljenih fiskalnih rezervi.

I dok se slavi 3,2 odsto, Vlada je poslednjim rebalansom sama smanjila planirani rast sa 3,8 na 3,5 odsto, koliko procenjuje i MMF. Novi rebalans se očekuje ovih dana. Mickoski istovremeno podseća da sledeće godine treba vratiti ili refinansirati kredite od 2,3 milijarde evra, a 2028. godine obaveze iznose 2,7 milijardi evra. Rast je dobrodošao. Ali sa tolikim obavezama pred vratima, pitanje je koliko će ga stići do građana, a koliko će otići na stare dugove.