Svi pamte Grejs Keli i princa Renjea 1956. godine kao trenutak kada se Holivud uselio u palatu. Sedam godina ranije to se već dogodilo, samo s drugačijom nevestom. Dana 27. maja 1949. Rita Hejvort udala se za princa Ali Kana u hotelu „L'Orizon” na Azurnoj obali, i ono što je obukla tog dana i dalje je zanimljivije od svega što je došlo posle.

Haljina nije bila bela. Bila je u nebeskoplavom svilenom muslinu, delo Žaka Fata, s bluzom s dekolteom u obliku slova V i plisiranom suknjom do sredine potkolenice. Uz nju su išli šešir širokog oboda u istom tonu, buket od narandžinog cveta, crne cipele i crne rukavice. Godine 1949. to nije bio estetski izbor - to je bio javni stav.

Ostatak svadbe bio je sve što je epoha mogla da ponudi. Preko 500 gostiju - prinčevi, princeze i aristokrate iz celog sveta. Preko 600 boca šampanjca. Dvadeset kilograma kavijara. I 450 litara kolonjske vode izlivenih u hotelski bazen, na čijoj su površini od svežeg cveća bili sastavljeni inicijali para. Za nevestu je postavljen poseban tepih.

Priča je počela godinu dana ranije, 1948. Hejvort, već slavna po ulozi u „Gildi”, upoznala je princa na jahti na Francuskoj rivijeri dok se njen brak s Orsonom Velsom raspadao. On je bio plejboj i njen obožavalac, i bombardovao ju je cvećem, nakitom i pozivima na zatvorene zabave.

Ono što je ona rekla da joj je značilo nije bio luksuz. Njega je već imala. Ono što joj je princ nudio bio je izlaz iz slave - mesto gde neće biti „Gilda”. To je zahtev koji nijedan kavijar ne može da ispuni, i to se pokazalo brzo.

Iz braka se rodila ćerka Jasmin Aga Kan. Godine 1953, četiri godine posle svadbe s 500 gostiju, došao je razvod - neverstva i razočaranja. Svadba veka trajala je četrdeset osam meseci.

Ipak, ta plava haljina nadživela je celu priču. Bjanka Džager obično se smatra onom koja je srušila tradiciju bele neveste. Rita Hejvort je to uradila dvadeset dve godine ranije, na najgledanijoj svadbi svoje decenije, i niko joj to ne priznaje.