Miloš Pejatović hteo je da radi kao pomoćnik-konobar na Korčuli. Umesto letnje sezone na Jadranu, dobio je rešenje o proterivanju, sedam dana da ode dobrovoljno i trogodišnju zabranu ulaska u Hrvatsku. Razlog? Objave na Instagramu.

Priča se odvija još od kraja 2019. godine, ali konačnu tačku stavio je Ustavni sud Hrvatske tek sada, odbacivši njegovu žalbu. Hrvatsko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je zahtev za radnu dozvolu pošto je bezbednosno-obaveštajna agencija SOA procenila da ovaj srpski državljanin predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i javnom redu.

Prema vlastima, Pejatović je objavljivao sadržaje na Instagramu s pozicija koje su okarakterisali kao „velikosrpske” - objave koje su, kako tvrde, pretile nasiljem protiv teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Hrvatske i mogle da naruše međuetničke odnose.

Pejatović se branio da nije nikakva bezbednosna pretnja i osporavao zakonitost postupka. Ali njegov najsnažniji argument nije bio o sadržaju objava - već o nečemu što bi svaki građanin Balkana trebalo da razume: on nije imao pristup tajnim informacijama na osnovu kojih je ocenjen kao pretnja. Kako da se braniš od dokaza koji ne smeš da vidiš?

Tajni dokaz i pravo na odbranu

Ustavni sud se nije složio. Presudio je da su upravni organi i niži sudovi imali dovoljno osnove za svoje odluke, da je Pejatović bio upoznat s obrazloženjem i imao mogućnost da odgovori. Za ograničeni pristup tajnim podacima SOA-e, sud je zaključio da to nije povredilo pravo na pravično suđenje - jer su upravni sudovi pregledali te materijale i potvrdili odluku ministarstva.

Time je Ustavni sud potvrdio prethodne odluke Upravnog suda u Splitu i Visokog upravnog suda. Pravno - slučaj je zatvoren.

Ali pitanje koje ostaje veće je od jednog konobara i jedne sezone. Gde je granica između zaštite države i prava čoveka da vidi od čega se brani? Balkan ima dugo i bolno iskustvo s državama koje znaju sve o građaninu, a građanin ne sme da zna ništa o njihovim dosijeima. Kad tajna služba tvrdi da je neko pretnja, a dokaz ostaje pod ključem - na sudove pada težak teret: da veruju, ili da provere. Ovog puta izabrali su da veruju.