Balon veštačke inteligencije pukao u Kini: 480 milijardi dolara tržišne vrednosti nestalo za manje od četiri meseca

Dok investitori širom sveta sa strahom gledaju stotine milijardi dolara koje se slivaju u veštačku inteligenciju, u Kini se već dogodilo ono od čega svi strahuju. Tehnološki balon tamo nije počeo da se ispuhuje - on je pukao.

Za manje od četiri meseca berzanski indeks STAR50, koji okuplja vodeće kineske proizvođače čipova i kompanije za veštačku inteligenciju, pao je za čitavih 40 odsto. Sa berze je izbrisano 480 milijardi dolara tržišne vrednosti, a šira lista najvrednijih kineskih kompanija oko 20 odsto je ispod junskog vrha. „Tržište akcija pretvorilo se u divlju špekulaciju”, kaže Dong Baožen, menadžer investicionog fonda iz Pekinga. „A sada gledamo kako taj balon puca.”

Pola tržišta u jednoj korpi

Pad je posebno bolan jer su akcije povezane sa veštačkom inteligencijom činile čitavih 42 odsto ukupne vrednosti kineskog tržišta, a na njih je otpadalo više od polovine celokupnog berzanskog prometa. Za razliku od zapadnih berzi, na kojima dominiraju veliki penzioni i investicioni fondovi, u Kini ogroman deo tržišta drže mali, obični građani koji su poverovali u obećanja o tehnološkom bumu i uložili sopstvenu ušteđevinu.

Primeri su bolni. Interesovanje za akcije proizvođača robota Unitree na berzanskom debiju u avgustu bilo je 8.000 puta veće od ponude. Nekoliko meseci kasnije, vrednost tih akcija je prepolovljena. Akcije proizvođača čipova CXMT izgubile su više od četvrtine vrednosti za samo mesec dana, MetaX i Moore Threads, koje su prošle godine posle izlaska na berzu skočile i do 700 odsto, od jula su izgubile polovinu, a proizvođač optičkih delova za data-centre Zhongji Innolight potonuo je za čitavih 60 odsto.

„Preterano naglašavanje tehnologije dovelo je do ozbiljnih poremećaja na tržištu”, objašnjava Leo Vang, partner u pekinškom fondu Qianchuang Capital. „Stvoren je ogroman balon u jednom sektoru, dok je novac potpuno isisan iz svih drugih grana privrede.”

Kada država navodno stoji iza svega

Mali preduzetnik Čen Venšeng sa juga Kine priča da je počeo da kupuje akcije uveren da iza svega stoji država sa svojim fondovima. Danas on i njegovi prijatelji samo sabiraju gubitke, a preostali novac prebacuju u sigurne obveznice i zlato.

To verovanje - da država stoji iza svega i da ništa ne može da propadne - Balkan je već skupo platio. Albanija je 1997. godine saznala šta znači kada hiljade običnih ljudi ulože svu ušteđevinu u nešto što navodno ne može da padne. Kineski slučaj je drugačiji mehanizam, ali psihologija je poznata: kada je obećanje dovoljno veliko, niko ne pita ko zapravo zarađuje.

Zapad je sledeći?

Američki tehnološki indeks Nasdaq zasad je skliznuo samo šest odsto od nedavnog rekorda, a kineske kompanije imale su i svoj specifičan problem: američke vlasti sve čvršće zatvaraju vrata kineskom hardveru i pripremaju zabrane njegove upotrebe u zapadnim data-centrima. Ali mnogi ekonomisti upozoravaju da je osnovni problem isti na obe strane sveta: kompanije ulažu ogroman novac u opremu i servere, a stvarne potražnje i zarade od proizvoda veštačke inteligencije još nema.

Razmere se vide i u Americi. Prema dokumentima objavljenim pre izlaska na berzu, jedna od vodećih laboratorija za veštačku inteligenciju, Anthropic, prijavila je gubitak od 80 milijardi dolara, uz plan da u narednih deset godina potroši još bilion dolara na data-centre. „Svi proizvođači čipova i dobavljači opreme za veštačku inteligenciju na kraju će završiti u cenovnom ratu i smanjenju marži”, zaključuje kineski upravnik fonda Vang Žuo. „Tu nema izuzetka. Svaki balon na berzi na kraju mora da pukne.”

Pitanje nije da li će puknuti, već ko će ostati praznih ruku kada se to dogodi - fondovi koji prvi izlaze, ili obični ulagač koji je poslednji poverovao?