Preminuo Pepino Maculo, čovek koji je 45 godina pozajmljivao glas Topu Điđu - otišao u 100. godini

Cela jedna generacija pamti Topa Điđa - malog miša sa ogromnim ušima i glasom koji je zvučao kao da se smeje i kada govori. Glas iza njega, gotovo pola veka, pripadao je Pepinu Maculu. Italijanski glumac preminuo je prirodnom smrću 30. septembra, u svom domu u Santo Stefanu di Brigi, mestu u blizini Mesine na Siciliji, gde se vratio posle penzionisanja. Sto godina napunio je 6. juna i proslavio ih okružen komšijama, prijateljima i kolegama.

Maculo je počeo da tumači Topa Điđa 1961. godine i nastavio oko 45 godina, sve do 2006. Ali nije bio samo glas. On je osmislio i način na koji miš govori, njegove izraze i karakter zbog kog je jedna lutka postala miljenik dece širom sveta. Điđa su stvorili Marija Perego i Federiko Kaldura, a na televiziji se prvi put pojavio 1959. godine. Prvi glas dao mu je Domeniko Modunjo, ali dve godine kasnije došao je Maculo i od tada su glumac i lik bili nerazdvojni.

Priča nije ostala zatvorena u Italiji. Maculo je govorio Điđa i na španskom, u animiranoj seriji s kraja osamdesetih, sinhronizovanoj u Madridu. Devedesetih je miš doživeo drugu mladost pored brazilske voditeljke Šuše, a na italijanskoj televiziji delio je ekran sa zvezdama ranga Rafaele Kare.

Najlepša priča je ona koju je sam pričao. Kada je imao oko dve godine, video je malo stvorenje pored svog kreveta. Toliko se uplašio da je hteo da pozove majku, ali glas nije izlazio. Kada joj je konačno rekao, ona ga je smirila: to je bio mali patuljak koji će mu doneti sreću. Decenijama kasnije, u jednom studiju RAI, prvi put je video lutku Topa Điđa - i lice mu se učinilo poznatim.

Uzeo je lutku i počeo da je oživljava. U studiju je bio glumac Đino Bramijeri, koji mu je, čim ga je čuo, rekao da ne zaboravi taj glas, jer može da mu donese mnogo para. Bio je u pravu. Veliki deo onoga što je Điđo govorio, uostalom, rađao se u glavi Macula: on je improvizovao i, kako je govorio, niko nije morao da mu kaže šta da radi.

Rođen 6. juna 1926. godine, počeo je u pozorištu, učio u Rimu i Milanu, a zatim gradio karijeru na radiju i televiziji. Prestao je redovno da tumači lik 2006, ali se nikada nije sasvim odvojio od njega: na stotom rođendanu pored njega je stajao Leo Vali, jedan od glasova koji su kasnije preuzeli ulogu.

Danas se dečji likovi rađaju na sastancima, uz fokus-grupe i marketinške planove. Priča o čoveku koji je jednog miša nosio u sebi od druge godine, a pozajmljivao mu glas 45 godina, zvuči gotovo kao iz drugog vremena. Koliko nam je takvih glasova ostalo?