Vitamin D posle 50: stručnjakinja kaže da umor nije uvek nedostatak, a velike doze „za svaki slučaj” nisu bezopasne

Dani se skraćuju, više vremena provodimo unutra, a koža - glavna fabrika vitamina D - dobija sve manje UVB zraka. U jesen i zimu, na određenim geografskim širinama, sunce jednostavno nema dovoljno snage da ga koža proizvede. I to je trenutak kada mnogi posežu za kutijom u apoteci, a da ne znaju da li im uopšte treba.

Vitamin D učestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora, u zdravlju kostiju i zuba, u radu mišića i imuniteta. Andrea de la Puente, specijalistkinja integrativne medicine, savetuje ljudima sa većim rizikom da nivoe proveravaju na vreme, a ne da čekaju simptome.

Umor nije dijagnoza. „Važno je da se umor automatski ne pripisuje nedostatku vitamina D”, kaže ona. Zamor ima mnogo uzroka: loš san, stres, anemija, štitna žlezda, način života. Nizak vitamin D može da da nejasne simptome - slabost mišića, bolove u mišićima i kostima - ali mnogi ljudi sa nedostatkom nemaju nikakve tegobe. Ako umor traje, traži se uzrok i radi se analiza krvi, umesto suplemenata naslepo.

Posle 50, kosti. Oko i posle menopauze pad estrogena ubrzava gubitak koštane mase i povećava rizik od osteopenije i osteoporoze. Vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma i fosfora i u normalnom radu mišića, ali je stručnjakinja jasna: trening snage, raznovrsna ishrana i dovoljno proteina jednako su važni, a tableta ih ne zamenjuje.

Koja analiza. Najpouzdaniji test je 25-hidroksivitamin D u serumu, 25(OH)D. Ne treba svako da ga radi, ali vredi za ljude koji su retko na suncu, za starije, za one sa problemima apsorpcije u crevima, sa određenim bolestima ili terapijama i sa većim rizikom od gubitka koštane mase. Ko ima dobre nivoe i nema rizik, od visokih doza „za svaki slučaj” ima malo koristi. „Ne treba svima suplement, niti svima ista doza”, kaže de la Puente.

Više ne znači bolje. Vitamin D je rastvorljiv u mastima i nagomilava se u telu. „To što je vitamin ne znači da su visoke količine bezopasne”, upozorava stručnjakinja. Predoziranje vodi do hiperkalcemije: mučnina, povraćanje, slabost, gubitak apetita, žeđ, često mokrenje, neurološke promene. U teškim i dugotrajnim slučajevima slede kamen u bubregu, oštećenje bubrega i naslage kalcijuma u tkivima.

Praktično: uzima se uz obrok koji sadrži malo masnoće, jer se tako bolje apsorbuje, a redovnost je važnija od sata. Doza i trajanje zavise od početnog nivoa i ne moraju da traju večno. Kretanje, dnevna svetlost kad je moguće, masna riba, jaja i obogaćene namirnice na tanjiru. Pa, da li ga pijemo zato što nam treba ili zato što je oktobar?