Ujeo vas je ulični pas? Lečenje je samo početak - bez opisa i fotografije životinje, prijava može da padne kao neosnovana

Jedna Skopljanka odvela je ćerku kod lekara pošto ju je ujeo ulični pas. Rana je sanirana, a onda je stigao zahtev koji ju je zbunio: da pronađe psa ili bar donese njegovu fotografiju. Zvuči kao birokratski apsurd. Prema Agenciji za hranu i veterinarstvo (AHV), to je zakonska procedura - koju većina ljudi sazna tek kada im se dogodi.

Razlog je besnilo. Posle ujeda nije dovoljno tretirati ranu, mora se utvrditi i zdravstveno stanje životinje. Zato AHV traži da se slučaj prijavi i veterinarskim službama, a da se priča ne završi u ambulanti.

Ako pas ili mačka imaju vlasnika, ujed se odmah telefonom prijavljuje službenom veterinaru nadležnom za opštinu u kojoj se dogodio. Prijava može da se podnese i u arhivi područne jedinice AHV, u najbližoj veterinarskoj ambulanti ili u policijskoj stanici. Potrebni su lični podaci i telefon, medicinska dokumentacija, tačna lokacija, detaljan opis životinje i fotografija, ako je imate. Bez toga, upozoravaju iz AHV, prijava može biti odbačena kao neosnovana. Ako je prihvaćena, životinja ide pod službeni nadzor: 15 dana posmatranja i tri klinička pregleda, posle čega veterinar izdaje sertifikat o nadzoru na besnilo.

Ako je životinja ulična, prijava ide Sektoru za inspekcijske poslove u opštini ili direktno prihvatilištu za napuštene životinje. Prihvatilište treba da pronađe i uhvati psa, a za to mu treba što precizniji opis i, ponovo, fotografija. Zatim sledi istih 15 dana posmatranja, tri pregleda i sertifikat. Ako pas ima ušnu markicu ili mikročip, može se proveriti da li je vakcinisan, ali posmatranje u prihvatilištu se nastavlja. Još jedna zamka: prihvatilišta pokrivaju i druge opštine, pa građanin prvo mora da otkrije koje je nadležno za njegovo mesto.

U praksi, teret pada na ujedenog. Čovek s ranom i uplašenim detetom treba da zapamti kako je pas izgledao, da ga fotografiše dok beži i da pronađe pravu instituciju. Koliko njih odustane na pola puta - i da li to iko uopšte broji?

Da se problem ne završava s uličnim psima, pokazuje slučaj iz Negotina. Socijalna radnica iz tamošnjeg Centra za socijalni rad kaže da je s koleginicom napadnuta od psa tokom službene posete privatnom domu, iako su prethodno upozorile vlasnike da obezbede životinju jer je, prema njenim rečima, nedelju dana ranije izujedao staru ženu. Pas se odvezao i, kako priča, desetak minuta nasrtao na njih. Ona je odmah otišla na pregled u Hitnu medicinsku pomoć.

Policija to vidi drugačije. Iz SUP Veles odgovorili su da je pas bio vezan lancem, da je nasrnuo, ali nije naneo povrede, i da policiji nije dostavljena lekarska dokumentacija. Vlasnik, pedesetdvogodišnja osoba iz Negotina, pismeno je upozoren, a tužilac je ocenio da nema elemenata krivičnog dela. Radnica traži da se slučaj u potpunosti dokumentuje, sa svedočenjem koleginice. Dve verzije stoje jedna naspram druge, a pitanje ko štiti ljude koje institucije šalju na teren ostaje bez odgovora.