Dvojica američkih pregovarača putovala su vozom kroz Poljsku da bi stigla do Kijeva. Ne zato što su želeli scensku uzbudljivost, već zato što avion nije mogao da sleti - ruski udari pali su i u blizini aerodroma ukrajinske prestonice. To je slika od koje treba krenuti kada neko kaže da je mir blizu.

Stiv Vitkof i Džared Kušner su 6. septembra prvi put došli u Ukrajinu od početka ruske ofanzive. Samo dan ranije sedeli su u Moskvi s Vladimirom Putinom. Razgovori su trajali nekoliko sati, potom su im se pridružili savetnici za nacionalnu bezbednost Britanije, Francuske i Nemačke. Svi su izašli s pažljivo biranim rečima: „sadržinski”, „značajni”, „ohrabrujući”. A onda je Volodimir Zelenski rekao šta zaista očekuje.

Rečenica koja je poništila sve optimističke izjave

„Ako rat nastavi - a mi očekujemo da će rat nastaviti - mnogo računamo na zimsku pomoć, na podršku protivvazdušnoj odbrani i energetskom sektoru”, izjavio je Zelenski pred novinarima. U drugoj formulaciji bio je još direktniji: kako sada izgleda, rat će trajati i preko zime.

Dakle, Kijev se ne priprema za mir u narednim nedeljama. Priprema se za još jednu ratnu zimu. Razgovori o američkoj pomoći zato su obuhvatili rakete za sisteme „Patriot”, zaštitu energetskog sistema i poseban paket za zimske mesece, kada Ukrajina očekuje novi talas ruskih udara na električnu infrastrukturu.

Dve strane govore o različitim ratovima

Amerikanci su iz Moskve poneli jednu verziju: Putin im je rekao da Rusija ostvaruje „opipljive rezultate” na bojnom polju i da očekuje da postigne svoje ratne ciljeve. U Kijevu su čuli suprotnu. Ukrajinski predstavnici tvrde da je armija u avgustu zauzela više teritorije nego što je izgubila i da su ruske snage tog meseca imale oko 42.000 poginulih i ranjenih - ukrajinske procene koje niko nezavisno nije potvrdio.

Kada dve strane za istim stolom nude toliko različite opise istog rata, šta tačno pregovaraju? Putin je ponovo pomenuo rešavanje „korenskih uzroka sukoba” - formulaciju koju Moskva godinama koristi da upakuje svoje najvažnije zahteve: teritoriju, odricanje Ukrajine od NATO-a i ograničenje njenog budućeg vojnog potencijala.

Jedna reč opisuje celu blokadu

Zelenski je odgovorio da Ukrajini ne trebaju obećanja već „snažne i jasne” bezbednosne garancije - snažna armija, ekonomska obnova i produžena zapadna vojna pomoć. Za teritoriju, odnosno za deo Donbasa koji Moskva traži, nije dao nikakav znak da je spreman da odstupi. Pitanje je opisao jednom rečju: „teško”.

Vitkof je priznao da će obe strane morati da prihvate kompromise ako žele da suze jaz. Ali trenutno nema ni znaka da je Moskva spremna na teritorijalne ustupke koji bi zadovoljili Kijev, niti da će Kijev prihvatiti ruske zahteve. Neke diplomate pominju proleće kao moguću tačku za novi pokušaj. Drugi su daleko pesimističniji.

Najbolja vest cele posete trajala je dva dana

Rusija i Ukrajina su se složile da dok traje diplomatska misija ne izvode vazdušne udare na prestonice. Kijev je dobio kratak predah posle gotovo neprekidnih napada. Zelenski se čak našalio da su Vitkof i Kušner toga dana zaštitili grad „bolje od Patriota”.

To je šala, ali i najtačniji opis stanja: najpouzdanija protivvazdušna odbrana Kijeva bila su dvojica gostiju čije je prisustvo pauziralo bombe. Kada su otišli, pauza se završila. Rusija je odbila šire primirje, a borbe na frontu i udari van prestonica nisu prestali.

Na Balkanu znamo ovu scenu: stolovi, fotografije, izjave o „značajnim razgovorima”, a potom godine u kojima se ništa ne menja osim broja ljudi kojih više nema. Reč „pregovori” zvuči kao kretanje. Ponekad je samo opis toga gde smo stali.