AfD sa 43,8 odsto u Saksoniji-Anhaltu: Prva poruka posle pobede bila je da sankcije Rusiji moraju da padnu

43,8 odsto. Toliko je osvojila Alternativa za Nemačku na izborima u Saksoniji-Anhaltu i postala ubedljivo najjača politička snaga u toj pokrajini. Pre pet godina ista stranka imala je 20,8 odsto. Dakle, za jedan izborni ciklus - plus 23 procentna poena.

Još zanimljivija je druga brojka. CDU kancelara Fridriha Merca pao je na 17,2 odsto. Godine 2021. imao je 37,1 odsto. Stranka koja se decenijama smatrala prirodnim domaćinom nemačkog konzervativizma u ovoj pokrajini prepolovila se, pa onda još jednom. SPD je završio sa 9,3 odsto, Zeleni sa 8,9, Levica sa 8,6, a Savez Sare Vagenkneht sa 5,3 odsto. Izlaznost je bila rekordnih 77,8 odsto - ljudi nisu ostali kod kuće, već su izašli i odlučili.

Prva poruka nije bila za Berlin, već za Moskvu

Samo nekoliko sati posle rezultata, kopredsednik AfD-a Tino Hrupala pojavio se u jutarnjem programu nemačkog ARD-a i rekao šta je prioritet. „Želimo ponovo dobre odnose s Rusijom”, izjavio je. A potom je bio još konkretniji: „Sankciona politika mora da se promeni. AfD će pre svega morati time da se bavi preko Bundesrata, vršeći pritisak na saveznu vladu.”

To nije retorika za domaću publiku. To je opis mehanizma. Bundesrat je dom u kojem sede predstavnici vlada saveznih pokrajina, a Saksonija-Anhalt tamo ima četiri glasa. Svi glasovi jedne pokrajine moraju da se daju jedinstveno - ne može pola ovako, pola onako. Vlada koju predvodi AfD dobila bi institucionalni kanal kroz koji može da blokira, usporava ili politički osporava deo odluka Berlina.

Šta realno može, a šta ne

Tu vredi biti precizan, jer je razlika velika. Jedna pokrajina ne može jednostrano da ukine evropske sankcije protiv Rusije - o tome se ne odlučuje u Magdeburgu. Ali može da oteža život saveznoj vladi, da usporava svaku odluku koja prolazi kroz Bundesrat i da odnos prema Moskvi pretvori u stalnu domaću političku borbu umesto u završenu stvar.

Odnos prema Rusiji i bio je jedna od velikih tema kampanje. U istočnom delu Nemačke značajan deo stanovništva ne deli tvrdi kurs savezne vlade prema Moskvi - podela koja postoji godinama i koju su ovi izbori ponovo otvorili. AfD se zalaže za obnovu ekonomskih i političkih odnosa s Rusijom i protiv je nastavka nemačke vojne podrške Ukrajini.

Pobednik je već ispružio ruku - i pazi ko će je odbiti

Hrupala je jasno stavio do znanja da stranka ne želi da ostane pobednik bez vlasti. „Uputićemo ponude za razgovor svim strankama. Potom ćemo videti ko će odbiti našu ispruženu ruku”, rekao je. Formulacija nije slučajna - ona unapred priprema sledeći narativ: nismo mi izolovani, oni ne žele da razgovaraju.

Posebno se obratio CDU-u: „Mislim da CDU sam sebe mora da pita kakve zaključke treba da izvuče iz ovog katastrofalnog izbornog rezultata.” Pregovori bi, prema njegovim rečima, trebalo da počnu još ove nedelje, a on očekuje da Ulrih Zigmund bude izabran za predsednika vlade Saksonije-Anhalta.

Nemačka je godinama bila zemlja koju je ceo kontinent gledao kao stabilan centar - predvidljiva, dosadna na najbolji mogući način. Kada jedna pokrajina s rekordnom izlaznošću da 43,8 odsto stranci koja traži kraj sankcija Moskvi, to nije lokalna vest. Pitanje je koliko dugo nešto ostaje „regionalan slučaj” pre nego što postane pravilo.