Funkcija se zove Private Relay i ona treba da krije vašu IP adresu dok pretražujete internet u Safari-ju. Nije besplatna - dostupna je samo korisnicima koji plaćaju pretplatu na iCloud+. Dakle, ovo je nešto za šta ljudi svesno daju novac, da bi dobili privatnost.

Dvojica istraživača, Talal Hadž Bakri i Tomi Misk, objavili su da se funkcija može zaobići i prava IP adresa otkriti. Problem, kažu, leži u tri funkcije u WebKit-u - Apple-ovom pregledačkom mehanizmu, koji na iOS-u koriste svi pregledači, ne samo Safari.

Da ne ostane na nivou tvrdnje, postavili su i veb-stranicu gde svako može sam da proveri da li njegova adresa curi. Testiranje je pokazalo da stranica uspeva da otkrije pravu adresu čak i kada je Private Relay uključen.

Tu dolazi deo koji vredi više od samog propusta. Istraživači su odlučili da grešku uopšte ne prijave Apple-u. Razlog su rekli otvoreno.

„Naše dosadašnje iskustvo sa Apple-om govori nam da bi prijavljivanje ovog problema značilo mesece odugovlačenja, nekonzistentnu komunikaciju, a u nekim slučajevima i potpuno poricanje da problem uopšte ima uticaj”, napisao je Misk.

To je optužba protiv procesa, ne protiv koda. Svaka velika tehnološka kompanija ima program za prijavljivanje bezbednosnih propusta i svaka ga u svom marketingu predstavlja kao dokaz da sarađuje sa istraživačkom zajednicom. Kada istraživač proceni da je brže objaviti javno nego čekati odgovor, to govori nešto o tome koliko taj program zaista funkcioniše. Apple nije odgovorio na zahtev za komentar.

Vredi razjasniti šta Private Relay ionako nije bio. To nije VPN - ne štiti adresu na nivou sistema, već radi samo dok koristite Safari. Ko god je mislio da je time nevidljiv na internetu, mislio je pogrešno još pre ovog nalaza.

Postoji i jedna pojedinost koja zaslužuje pažnju: Misk i njegove kolege razvijaju sopstveni pregledač nazvan Psylo, za koji kažu da već ima zaštitu od curenja adrese. Nalaz je stvaran i proverljiv, ali čovek koji ga saopštava prodaje alternativu. To ga ne poništava, samo znači da treba čitati otvorenih očiju.

Za običnog korisnika zaključak je jednostavniji nego što izgleda. Privatnost koju kupujete kao stavku u mesečnoj pretplati ostaje obećanje kompanije koja je naplaćuje - i traje dok ta kompanija smatra da treba da traje. Kada neko spolja pokaže da obećanje curi, odgovor dolazi sporo, ako uopšte dođe.