Nemački startap sa 3 miliona dolara početnih investicija odštampao čvrstu gredu u svemiru: Orbital Matter želi da sateliti sami grade svoje solarne panele

Satelit Replicator 2 nemačkog startapa Orbital Matter odštampao je čvrstu cilindričnu gredu dugu pola metra od posebne plastike - prema rečima rukovodstva kompanije, prvi takav poduhvat na satelitu koji slobodno leti u orbiti. Dosadašnji pokušaji 3D štampe u bestežinskom stanju bili su ograničeni na hermetizovani prostor Međunarodne svemirske stanice.

Mali satelit poleteo je ovog leta u zajedničkoj misiji SpaceX-a, sa četiri štampača u sebi. Svaki istiskuje namotaje smole koju stvrdnjava ultraljubičasta svetlost, a u kompaniji postupak porede sa cementom i vodom. Dva štampača trebalo je da razviju fleksibilni solarni panel. Jedan je otkazao zbog anomalije, ali greda koja je ipak odštampana uspešno je razvila panel.

„Zato smo stavili toliko štampača na jedan satelit. Više smo voleli da učimo u orbiti i prilagođavamo softver, nego da godinama testiramo svaku mogućnost na zemlji”, kaže tehnički direktor Robert Ihnatisin. Izvršni direktor i suosnivač Jakub Stojek ide dalje: Replicator 2 je, po njemu, „prvi dokaz da jednostavno možemo da izgradimo panele u svemiru, bilo koje veličine koju misija traži”.

Zašto je ovo važno? Budući sateliti moraće da budu veći da bi proizvodili više struje i izbacivali više toplote, naročito ako postanu data centri u orbiti. Ali i dalje moraju da stanu u oplatu na vrhu rakete. Današnje velike konstrukcije u svemiru su origami: solarni paneli i ogledala teleskopa se presavijaju na Zemlji, pa se rasklapaju u orbiti. NASA je finansirala pokušaj sa kompanijom Redwire, koja je 2023. štampala grede u vakuumskoj komori, ali ta misija nikad nije poletela.

Planovi su ambiciozni. Inženjeri veruju da su izvodljive grede od 100 metara, ograničene samo količinom smole koju satelit nosi. Poređenja radi, solarna krila SpaceX-ovih satelita Starlink V2, među najjačim masovno proizvedenim satelitima, duga su 20 metara. Sledeća demonstracija zakazana je za 2028., sa panelom od 5 kW, a cilj do 2030. je preko 100 kW po krilu. Kompanija sarađuje sa Evropskom svemirskom agencijom i sa Thales Alenia, osnovana je 2022. i prikupila je početne investicije od 3 miliona dolara (oko 2,7 miliona evra).

Tri miliona dolara danas jedva da je vest u svetu startapa, gde se runde za veštačku inteligenciju mere stotinama miliona. Jedan mali nemački tim tvrdi da je prvi uradio nešto što misija koju je finansirala NASA nikad nije dovela do orbite. Hoće li Evropa umeti da ga zadrži, ili će i Orbital Matter završiti u tuđim rukama čim tehnologija proradi?