Estonski Blackwall sada vredi 2,2 milijarde dolara, četiri puta više nego lane: botovi su preplavili internet, a neko mora da ih tera

Estonska kompanija Blackwall prikupila je 100 miliona dolara (oko 86 miliona evra) u rundi Serija C, pri procenjenoj vrednosti od 2,2 milijarde dolara (oko 1,9 milijardi evra). Rundu predvodi fond AVP, a novac su uložili i postojeći investitori Dawn Capital, MMC Ventures i Tera Ventures. Prema izvršnom predsedniku Roju Kartiju, vrednost kompanije je četiri puta veća nego pri prethodnom prikupljanju novca 2025. godine.

Biznis se lako objašnjava, a sve teže radi: odvojiti pravog posetioca od bota. Internet danas pune DDoS-napadi, masovno automatsko preuzimanje sadržaja, farme botova i sve češće VI-agenti koji izmiču kontroli. U tom prostoru već se guraju giganti poput Cloudflarea, Akamaija i Imperve.

Blackwall ne ide direktno protiv njih. Umesto sajtovima, prodaje hosting-provajderima, firmama za upravljane IT-usluge i klaud-kompanijama, koje zatim alate nude svojim klijentima pod sopstvenim imenom. Provajder sam bira delove, sam određuje cenu i deo prihoda deli sa Blackwallom. Osnovni paket je besplatan i samo pokazuje kakav saobraćaj i kakve pretnje udaraju u mrežu - zaštita se plaća. Klasičan model: prvo ti pokažu koliko si ranjiv, pa ti onda prodaju bravu.

Tehnika iza ovoga, prema suosnivaču i izvršnom direktoru Nikiti Rozenbergu, jesu digitalni otisci: kompanija prepoznaje koji softver šalje zahtev - na primer Microsoft Office ili Codex - i tako filtrira botove. Kod klijenata rade i sopstveni VI-modeli, koji analiziraju nameru i ponašanje svakog zahteva, da bi razlikovali agenta kojeg je poslao čovek sa stvarnim ciljem od zlonamernog bota.

Rozenberg pravu priliku vidi dalje: kada VI-agenti počnu da kupuju i sklapaju poslove na sajtovima u ime svojih korisnika, neko će morati da odlučuje koji agent ima pristup, pod kojim uslovima i da li sme da plati. Tamo već čeka Cloudflare, čiji AI Crawl Control dozvoljava vlasnicima sajtova da puštaju ili blokiraju pojedinačne VI-robote koji skupljaju sadržaj, pa čak i da im naplate pristup. Rozenberg tvrdi da je njegova prednost u tome što klijent ostaje kod hosting-firme, umesto da se preda još jednom bezbednosnom gigantu.

Novac će ići za širenje u Severnoj Americi, Evropi, azijsko-pacifičkom regionu i na Bliskom istoku. Kompanija iz male baltičke zemlje stigla je do vrednosti od preko dve milijarde dolara prodajući hosting-industriji proizvod koji ona dalje prodaje kao svoj. Da li bi neki startap sa Balkana mogao da izgradi tako neupadljiv, a tako vredan biznis?