Cena nafte "Brent" jutros se kreće oko 110 dolara za barel, sa porastom od 1.90 procenata. Istovremeno, cena sirove nafte (WTI) skače na više od 107 dolara, što predstavlja povećanje od 2.32 procenata. Evropske berze su mešovite - ne gone za rast, ne u pad. Stisnut pazar, čeka sledeći signal.

Šta pokreće ovaj porast? Prema berzanskim analizama, dva faktora su ključna. Prvo - geopolitički rizik oko Irana i Persijski zaliv. Donald Tramp privremeno je suspendovao vojni napad na Iran, i tržišta su to prihvatila povlačenjem "vojnih premija" iz cene. Sada, sa neizvesnošću šta sledi, cene se malo kreću nazad.

Drugo - potražnja za gorivom pred leto. Sezonski, maj-jun je period povećanog transporta u Evropi i SAD. Avio-kompanije pune rezerve za letnji kalendar. Špediterske i transportne firme obnavljaju potrošnje.

Šta to znači za običnog građanina? Benzin će poskupeti. Jednostavna korelacija: ako sirova nafta poskupi za 2%, to u proseku znači da će na pumpama za 7-14 dana cene benzina i dizela porasti za oko 1-2 denara po litru. Na godišnjem nivou za tipa koji vozi 15.000 km - to je 200-300 evra dodatne potrošnje.

Za balkanski kontekst, visina od 110 dolara je deset procenata viša nego pre godinu. To čini gorivo u regionu hronično problematičnim - posebno zato što naše plate ne rastu proporcionalno. Kada je cena nafte padala u periodu 2020-2021, nismo videli ozbiljna sniženja na pumpama. Kada raste - odmah plaćamo razliku.

Cene zlata istovremeno se kreću oko 4.545 dolara za uncu. To je signal da su investitori zabrinuti - kada zlato skače, novac traži sigurno mesto. Evro je po 1.164 dolara, što je stabilno. Pšenica po 6.54 dolara za bušel, u blagom porastu. Svi signali - umerena nestabilnost, bez prave panike. Za sada.