MUP u Skoplju prijavio je novi slučaj vršnjačkog nasilja. 17-godišnja učenica srednje škole u opštini Karpoš bila je fizički napadnuta od svog školskog druga, koji ju je - prema prijavi - duži period psihički maltretirao.

Slučaj je prijavio otac devojke, O.S. (45) iz Skoplja, 18. maja oko 19:15 časova. Prema prijavi, fizički napad se dogodio istog dana oko 14:30, u samim prostorijama škole. Policija preduzima mere za rasvetljavanje slučaja.

Ono što ovaj slučaj čini posebno ozbiljnim je činjenica da nije izolovan incident. Psihičko maltretiranje, prema ocu, trajalo je duži vremenski period. Drugim rečima, devojka je živela u strahu pre nego što je došlo do fizičkog napada. To je priča koja se ponavlja, i ono što u njoj nalazimo je niz institucionalnih grešaka.

Koliko nastavnika u toj školi je znalo za psihičko maltretiranje? Koliko roditelja počinioca je dobilo opomenu pre nego što je slučaj eskalirao? Koliko časova je bilo razgovora sa psihologom, i kakav je bio njihov ishod? Sva ova pitanja ostaju otvorena. Realnost je da većina srednjih škola u Makedoniji nema psihološku službu sa dostupnim resursima. Imaju jednog psihologa na 1.500 učenika. To nije služba, to je simbolika.

Vršnjačko nasilje u Makedoniji ima svoju formulu: počinje rečima, nastavlja se izolacijom i ponižavanjem, a završava fizikom. Kada se dođe do tačke fizike, već je kasno. Porodica žrtve nosi psihološke posledice koje se vuku godinama. Počinilac u mnogim slučajevima ne dobija ozbiljnu posledicu - jer je maloletan, jer se misli da "će se popraviti", jer niko nema energije da ide do kraja.

Ono o čemu se ne piše u medijima je koliko slučajeva ostaje neprijavljeno. Porodice koje se stide. Devojke koje na kraju prihvataju maltretiranje kao "normalno". Devojke koje menjaju škole bez rešavanja suštinskih problema. Pitanje koje sve škole u Makedoniji treba da se postave danas je jednostavno: znaš li koja učenica kod tebe sada se boji da dođe sutra?