EU i SAD jutros zvanično su postigle dogovor o okvirnom trgovinskom paktu, posle meseci prepirki. Poenta kompromisa: Unija ukida carine za američke industrijske proizvode i deo poljoprivrednih, a Vašington će ograničiti carine za evropski uvoz na 15 procenata - umesto prethodno najavljene stope od 25%.

Dogovor dolazi pod jakim pritiskom Donalda Tramp-a, koji prošlog meseca preti carinama od 25 procenata za evropske automobile počevši od 4. jula. To je ubrzalo Brisel. Slaganje je potpisano u onim tihim ranim jutrima kada pregovarači više nemaju energije za taktiku - ima samo rokova.

Šta dobijaju američki izvoznici? Lakši pristup evropskom tržištu za mnoge proizvode: morsku hranu, jastoze, mlečne proizvode, voće, prerađenu hranu, semenje, sojino ulje, svinjsko meso. To znači da će deo evropskih poljoprivrednika odmah imati veću konkurenciju od prekookeanskog proizvođača sa nižim troškovima i često subvencioniranim pristupom.

Šta dobijaju evropski izvoznici? Tarifna stabilnost. Stopa od 15% je ozbiljna tarifa, ali je razumnija od 25%. Nemačke automobilske kompanije, italijanski tekstil, francusko vino - sve će moći da nastave da prodaju u SAD bez šoka poskupljenja.

Ali u dogovoru je ugrađen važan mehanizam: EU može jednostrano da suspenduje dogovor ako SAD ne smanje carine za evropski čelik i aluminijum do kraja 2026. Te tarife trenutno dostižu i do 50% za neke proizvode - i to je najveća bolka za evropsku industriju. Bez te klauzule, dogovor ne bi prošao kroz Evropski parlament.

Dogovor ima i "zalazak sunca" klauzulu - ističe u decembru 2029. godine, godinu dana nakon što Tramp treba da napusti Belu kuću. To je diplomatsko patentiranje: EU ne želi da ostane zaglavljena pod uslovima jednog nekonvencionalnog predsednika, a želi opciju za renegociranje kada se situacija promeni.

Za balkanski kontekst - ovaj dogovor nas ne menja direktno. Makedonija i region nisu u EU. Ali šta se dešava sa trgovinskim odnosima među velikim blokovima obično nas baca sa nekim odlaganjem. Kada EU ima skuplji uvoz iz SAD (na primer, na poljoprivredne proizvode), to utiče na cene u susednim tržištima. Kada industrijski sektor u Nemačkoj uživa stabilne tarife - to može da povuče dodatne porudžbine za dobavljače iz regiona. Drugim rečima, ovo je priča za naš pazar po dva-tri meseca.