Svaki put kad se otvori neka tenderska afera, Makedonija gleda istu sliku. Opozicija optužuje za kriminal, vlast uzvraća podacima da je isto radila i prethodna vlast. I na kraju, umesto odgovornosti - dobijamo politički obračun.

Slučaj „Mastef” opet je otvorio upravo to pitanje. SDSM optužuje da je firma dobila desetine tendera i milionske sume u vreme VMRO-DPMNE. VMRO uzvraća da je ista firma dobijala tendere i u vreme kada je SDSM upravljao opštinama.

I šta smo zapravo dobili iz svega ovoga? Umesto demantija - potvrdu.

Potvrdu da je matrica ista. Kada su jedni na vlasti - firme dobijaju tendere. Kada drugi dođu - iste firme nastavljaju da rade. Menjaju se ministri, gradonačelnici, direktori i partijske zastave, ali sistem ostaje nepromenjen.

To otvara mnogo veće pitanje: da li u Makedoniji zaista postoji tenderska konkurencija ili postoji zatvoren krug kompanija koje funkcionišu nezavisno od toga ko je na vlasti?

Građane više ne zanima ko će koga optužiti. Građani žele odgovor:

• Koliko firmi zaista dobija najveći deo javnih nabavki?
• Koliko su konkurenata imali?
• Da li su cene bile realne?
• Koliko su puta iste kompanije pobeđivale?

Jer ako danas SDSM pokazuje da je firma radila sa VMRO-om, a VMRO pokazuje da je ista firma radila sa SDSM-om - onda možda najveća vest nije firma.

Najveća vest je da dve najveće stranke godinama funkcionišu po istom šablonu - različita retorika, ista matrica.

I možda upravo zato je poverenje u sistem na istorijskom minimumu - jer narod više ne vidi borbu protiv sistema, već borbu ko će upravljati istim tim sistemom.