Na Old Trafordu su se igrala dva poluvremena različite temperature. Mančester Junajted poveo je u trećem minutu, ostao živ do samog kraja, i na kraju zapečatio treće mesto na tabeli pobedom 3:2 nad Notingem Forestom. Sezona se završava sa osećajem da Junajted ponovo zna kuda ide, iako je upravo ovaj meč pokazao da posao još nije gotov.

Gol u trećem minutu od igrača koji nije postigao gol četrdeset i jedan mesec je prvi tip istorije koju je sezona počela da piše. Luk Šo mirno je smestio loptu u donji ugao, i njegovo ime se odjednom ponovo pojavilo u statistikama za igrače, ne za povrede. To je više od tri boda za Old Traford - to je emotivna potvrda da jedan veteran još uvek može.

U 53. minutu, posle kratko izvedenog kornera, Rodrigez Morato je izjednačio na 1:1. Reakcija Junajteda bila je brza - dva minuta kasnije Mateus Kunja je probio golmana Foresta, VAR je prošao bez poništavanja za ruku na Mbema, i vodstvo 2:1. Kunjin gol bio je tihi podsetnik da Junajted ima igrače koji mogu u trenutku.

Treći gol bio je za statističare. U 76. minutu Brajan Mbemo primio je dodanu loptu od Bruna Fernandeša i postigao, ali pravi heroj bio je pas - njegova 20. asistencija u sezoni. Bruno je izjednačio rekord Premijer lige za najviše asistencija u jednoj sezoni, rekord koji su držali Kevin de Brujne i Tjeri Anri. To je društvo koje se ne dobija slučajno.

Forest se nije predao. Morgan Gibs-Vajt smanjio je na 2:3 dva minuta posle trećeg gola domaćina, i do kraja meča Old Traford je živeo na nervima. Bruno je za malo srušio rekord solo, ali Sels je odbranio u poslednjoj akciji pred kraj. U sudijskoj nadoknadi Djogo Dalot je pogodio prečku. Dva tamo, dva ovde, i kraj.

Ko će se sad setiti da je Junajted dve sezone bio izvor mema? Treće mesto nije titula, ali je granica. A granica između kluba koji se popravlja i kluba koji se raspada važnija je od trofeja u trenutku. Pitanje je sada da li će naredna sezona biti vučenje nagore ili ponovno testiranje strpljenja navijača.