Jedan sat za šezdeset kilometara i niko se zbog toga ne izvinjava: voz iz osamdesetih koji ide kroz kanjon Sila

Šezdeset kilometara. Jedan sat vožnje u jednom pravcu. I cena od 28,95 evra za odraslog, povratno. To je cela aritmetika Galaiko Ekspresa - voza koji subotom, do kraja oktobra, ide od Ourensea do Monfortea de Lemosa kroz Ribeiru Sakru.

Vagoni su iz osamdesetih, restaurirani, sa originalnom drvenom unutrašnjošću i velikim prozorima. Lokomotiva je serija 269, izrađena u Španiji po licenci Micubišija, i baš zato je u narodu zovu „Japanka”. Mesta su numerisana i rezervisana. Ništa u tom opisu nije novo, brzo ili pametno - i to je cela poenta.

Ono što se vidi kroz prozor

Pruga prolazi pored Bare do Minja, malog rečnog mesta sa plažom, zatim kroz Os Peares, gde se Minjo i Sil spajaju. Najspektakularniji deo dolazi kod San Estevo do Sila, gde se pruga provlači iznad kanjona. Odozdo reka, odozgo terasasti vinogradi zakačeni na strane koje izgledaju previše strme da bi nešto držale.

To nije dekor. Ribeira Sakra je jedna od najstarijih vinarskih oblasti u Evropi upravo zato što je neko rešio da tu padinu vredi obrađivati ručno, terasu po terasu, vekovima. Ako ste videli naše vinograde iznad Tikveša ili iznad Demir Kapije, znate koliko truda traži nagnut teren - razlika je što je ovde taj trud stavljen u vozni red i prodaje se kao pogled.

Šta ima na oba kraja

Ourense je termalni grad - izvori kod Outarisa su kraj reke Minjo, a As Burgas je u samom centru. Topla voda na otvorenom, bez ijednog spa-paketa u međuvremenu. Monforte de Lemos, sa druge strane, drži monaški kompleks San Visente do Pinjo i Železnički muzej Galicije, što u gradu na kraju istorijske pruge nije slučajnost.

Kanjon Sila može da se vidi i odozdo, katamaranom. To je druga polovina iste slike - jednom gledate kanjon sa šine, drugi put sa vode.

Ono što ovaj voz zaista prodaje nije destinacija, nego tempo. Jedan sat za šezdeset kilometara znači da niko ne žuri i da se niko zbog toga ne izvinjava. Da li bi se kod nas našao neko ko će se setiti da jedna stara pruga kroz klisuru vredi više kao pogled nego kao prečica?