Polica pretrpana knjigama. Komoda sa porodicnim fotografijama. Kredenac u kojem se mesaju tanjiri iz tri razlicita servisa. Stocic za kafu koji nikada nije sasvim prazan. Donedavno je to bilo nesto sto se krilo kada dolaze gosti. Sada ima ime i celu teoriju iza sebe.

Termin je „purposeful clutter” - nameran nered. Ime je lose izabrano i lako se pogresno razume, pa vredi odmah rascistiti sta nije. Nije gomilanje bez reda. Nije ni maksimalizam - maksimalizam trazi obilje kroz boju, saru, teksturu i mesanje stilova. Ovo je o predmetima i prici iza njih. Soba sa belim zidovima, jednostavnim namestajem i neutralnim tonovima savrseno se uklapa.

Vitrina ponovo ima smisla. Tanjiri, case, tanjirici i zdele prestaju da budu samo funkcija. I najbolje: ne mora sve da bude iz istog servisa. Kombinacija glatkih i sarenih komada, case razlicitih oblika, posluzavnici iz razlicitih vremena - to daje poseban rezultat. Samo ponovi neku boju ili materijal da se vezu medusobno, da ne izgledaju kao da su kupljeni odjednom.

Ono sto treba izbeci je efekat izloga. Neke police mogu biti pune, druge da disu. Gomilica tanjira uz nakrivljen posluzavnik, nekoliko solja pored keramike - to razbija pravilnost i daje utisak zbirke koja je rasla godinama, a ne porudzbine od jednog dana.

U kuhinji je prakticno vec dekoracija. Drvene daske naslonjene na zid, korpica sa krpama, nekoliko kuvara, keramicki bokal, avan. Ne mora sve da ude u ormar - neki alati imaju dovoljno prisustva da budu deo ambijenta. Ali biraj: radna povrsina ne sme da se zagusi. Grupisi po funkciji ili velicini - ulja i zacini na posluzavniku, tekstil u korpi, knjige i keramika na jednoj polici.

Slike ne moraju da budu u mrezi. Fotografije, grafike, crtezi, mala ogledala, cak i keramicki tanjiri mogu da dele isti zid bez formiranja pravilne resetke. Formula koja uvek uspeva: kreni od jednog veceg dela i rasporedi ostalo oko njega. Veza medu komadima ne mora da bude ocigledna - isti ram, boja koja se ponavlja ili slican odnos velicina je dovoljno.

Biblioteka nije samo za knjige. Ako zelis da polica izgleda licno, razbij red hrbata ramovima, malim skulpturama, biljkama, uspomenama. I ovde se pravilo obrce - nemoj da grupises po vrstama. Mesaj. Nekoliko uspravnih knjiga moze da deli policu sa keramikom, vodoravna gomilica sluzi kao postolje za malu skulpturu, fotografija se naslanja iza predmeta.

Sofa treba da izgleda kao da se na njoj sedelo. Kada su jastuci rasporedeni milimetarski, ne sedne ti se. Razlicite velicine, tkanine i sare, stavljene bez vidljivog reda, rade suprotno. Ne treba mnogo boja - dva ili tri tona su dovoljna. Pazi na proporcije: veliki kvadratni jastuk pozadi, pravougaoni ispred i neki manji komad stvaraju dubinu.

Decja soba je mesto gde se ovo ionako desava. Pokusaj da sve nestane do kraja dana je skoro nemoguca misija. Slikovnice, crtezi, igracke, kocke. Umesto borbe, neka postanu deo sobe. Ali svaki predmet treba svoje mesto: polica na njihovoj visini za omiljene knjige, kukice na zidu, korpe za igracke, nizak namestaj za ono sto najvise koriste.

Stocici ponovo smeju da se koriste. Knjiga, casopis, posluzavnik, sveca. Sto za kafu ili pomocni pored sofe ne mora da ostane sasvim prazan kada sredis dnevni boravak - dovoljno je da ostane mesto za solju, za tablet ili za daljinski. Isto vazi i za nocni stocic: nedocitana knjiga, naocare, telefon. Nema razloga da sve nestane u fioku. Samo razlikuj sta zaista pripada tamo od onoga sto samo ceka da ga sklonis - kablovi, punjaci, krema za ruke.

I poslednje, sto je zapravo cela poenta: ne mora sve da se slaze. Umesto da sve pripada istoj kolekciji ili jednom stilu, smisao je u spajanju stvari koje ti se dopadaju iako dolaze iz razlicitih trenutaka. Rezultat manje lici na komplet kupljen odjednom, a vise na dom graden vremenom. A upravo tako su oduvek izgledale balkanske kuce - kredenac sa servisom koji niko nije kompletirao, dedina slika pored neceg donetog s puta. Godine kada se to smatralo neurednim su prosle. Sada je trend sa engleskim imenom.