Godine 1761. Engleska je okupirala ostrvo. Dve godine kasnije, Pariskim ugovorom, vratila ga je - u zamenu za Menorku. To je cela vrednost Bel-Il-an-Mera u jednoj trgovini: 85 kvadratnih kilometara stene u Atlantiku razmenjeno je za jedno balearsko ostrvo kao da su slicice.

Danas na tom ostrvu zivi oko 5.500 ljudi, rasporedenih u cetiri opstine i preko 120 sela. Juzna Bretanja, petnaest kilometara od poluostrva Kiberon, pedeset minuta trajektom. Najvisa tacka je nesto preko 70 metara. Nema planine, nema spektakla iz visine - sve se dogada na ivici, gde se plocasti plato sece i pada u vodu.

Mone je dosao 12. septembra 1886. i ostao do 25. novembra. Uprkos svim planovima, ostao je skoro tri meseca i naslikao 39 slika. Kljucni motiv su igle Por-Kotona - stenoviti siljci koji izlaze iz zelene vode pred zapadnom obalom. Pre njega tamo je vec ziveo australijski slikar Dzon Piter Rasel, prijatelj Van Goga i Rodena, koji je kasnije primio i mladog Matisa. Sara Bernar je 1894. kupila napustenu vojnu tvrdavu i potom skoro tri decenije dolazila tamo na leto.

Pesacka staza GR-340 obilazi celo ostrvo i 2022. je proglasena omiljenom velikom pesackom stazom u Francuskoj. Cela tura traje cetiri do pet dana. Pravila su stroga na nacin koji kod nas zvuci nemoguce: divlje kampovanje je zabranjeno tokom cele godine, metalni vrhovi na stapovima su zabranjeni jer ubrzavaju eroziju, i nema izvora vode na stazi - snabdevas se u cetiri gradica.

Plaza ima preko pedeset. Le Gran Sabl je najveca, skoro dva kilometra, zasticena i pitoma dovoljno za kajak i padl. Donan je suprotnost - najdramaticnija, sa najvisim dinama u Bretanji i sa surferima. Erlen ima najtopliju vodu. Por Kerel i Por Andro su tajnovitije uvale sa prozirno zelenom vodom.

Svetionik Kerdonis se ne posecuje, ali ima pricu koja objasnjava ostrvo bolje od bilo koje brosure. Godine 1911. cuvar Aleksandar Matelot iznenada je preminuo. Njegovi sinovi, od jedanaest i trinaest godina, rucno su okretali svetiljku celu noc do zore da brodovi ne udare u stene.

Vobanova citadela zatvorena je do 2027, kada treba da otvori kao muzej i luksuzni hotel. Kolekcionari su je otkupili od drzave 1960. i potom je cetrdeset pet godina restaurirali. Cetrdeset pet godina za jednu tvrdavu - brojka koju vredi zapamtiti sledeci put kada nekome kod nas zatreba argument da restauracija ide sporo.

Najbolje vreme je sada: od septembra do sredine oktobra, blaga klima i bez guzvi. Savet koji svi ponavljaju jeste da ne nosis sopstveni automobil - trajekt za kola kosta, a putevi nisu pravljeni za to. Ima autobus, ima bicikala, ima iznajmljivanja na samom ostrvu. A ono sto se jede je kratka lista sa cudnim imenima: puz sa stene koji zovu morsko jagnje, lokalno jagnjece, med crne pcele, ostriga iz Lokmarije i viski destilovan na ostrvu.