Bjanka Džager se udala u pantalonama 1971, a Joko Ono u haljinici i patikama: neveste roka koje nisu tražile dozvolu

Bjanka Džager se udala u pantalonama. Maj 1971. godine, Sen Trope, dvodelni kostim „Iv Sen Lorana” u boji slonovače, broš u obliku ružičaste ruže i širok šešir sa cvećem i ugrađenim velom. Nijedna bela haljina, nijedan šlep. Pedeset pet godina kasnije to i dalje izgleda savremenije od polovine današnjih svadbenih ponuda.

Joko Ono je uradila slično dve godine ranije. Dvadesetog marta 1969. godine u Gibraltaru, kada se venčala sa Džonom Lenonom, nosila je kratku belu haljinicu iznad kolena sa plisiranom suknjom, velike crne okrugle naočare, čarape, platnene cipele i letnji šešir. To je odeća za aerodrom, ne za venčanje - što je bila upravo poenta.

Linda Makartni je otišla još dalje od konvencije: 12. marta 1969. godine u Londonu udala se za Pola Makartnija u svetložutom vunenom kaputu do kolena, sa bež haljinom ispod i cipelama sa kvadratnom potpeticom. Bez šminke vredne pomena. Najpoznatiji muzičar na planeti se ženio, a nevesta je izgledala kao da ide na sastanak.

Nisu svi hteli da krše tradiciju. Prisila Prisli, 1. maja 1967. godine u apartmanu hotela „Aladin” u Las Vegasu, nosila je haljinu široke siluete sa biserima i kristalima na ramenima i rukavima - kupljenu u robnoj kući - i veo od jednog metra sa tijarom. Haljina je bila konvencionalna; svadba u Las Vegasu nije.

Peti Bojd, 21. januara 1966. godine u Sariju, udala se za Džordža Harisona u kratkoj haljinici sa horizontalnim prugama, sa voluminoznim rukavima, belim čarapama, cipelama sa pertlama i mašnom u kosi. Peti Hansen, 18. decembra 1983. godine u Kabo San Lukasu, izabrala je najosamdesetiju moguću haljinu za Kita Ričardsa - princezovski kroj sa srcolikim dekolteom i naduvenim rukavima.

Džo Hauard je sama dizajnirala haljinu za venčanje sa Ronijem Vudom 2. januara 1985. godine u Bakingemširu: saten i čipka, silueta sirene, dugi rukavi, čvor sa strane suknje. Kasnije je prodata na aukciji. Mendi Smit, 5. juna 1989. godine u Londonu, udala se za Bila Vajmana sa najteatralnijim izborom od svih - čipka preko princezovske siluete, bardo dekolte, kristali, roze mašne i ogroman veo.

Iman je zatvorila krug. Šestog juna 1992. godine u Firenci, za Dejvida Bouvija, nosila je sjajnu svilenu haljinu „Erve Ležea” uske siluete, sa dekolteom u obliku slova V i skromnim šlepom. Duge rukavice, biserne minđuše, polupodignuta kosa, buket ljiljana.

Ono što povezuje sve ove neveste nije bunt radi bunta. One su jednostavno obukle nešto što liči na njih, u vreme kada to nije bila opcija - a svadbeni biznis je otada dobro naučio da prodaje upravo taj „lični izbor” kao posebnu, skuplju kategoriju.