Kari ne ide na kraju: kokosovo mleko se kuva sa celim začinima pre nego što piletina uopšte uđe u tiganj

Većina domaćih varijanti piletine sa karijem propada na istom mestu - kari se baca u tiganj na kraju, zajedno sa svim ostalim, i dobiješ žut sos sa ukusom praška. Pravu razliku pravi jedan korak koji nema nikakve veze sa piletinom: kokosovo mleko se kuva sa celim začinima pre nego što uopšte vidiš meso.

Četiristo mililitara kokosovog mleka se zagreva bez ključanja. U njega idu osam karanfilića, deset zrna crnog bibera, osam semenki kardamoma i jedna kašika svežeg rendanog đumbira. To se krčka na tihoj vatri deset do petnaest minuta, povremeno se meša, potom se cedi i ostavlja sa strane. Ono što ostaje je začinjeno mleko, a ne mleko sa začinima u njemu - razlika se oseti u prvoj kašici.

Tri pileća belna se seku na komade i propržuju u velikom tiganju sa uljem i solju, samo da dobiju boju. Potom se vade. U isti tiganj ide sitno seckani crni luk i dva čena belog luka, a kada omekšaju - jedna kašika koncentrata od paradajza. Crni luk se prži polako; tu se stvara slatkoća na koju se celo jelo posle oslanja.

Piletina se vraća u tiganj, dodaje se jedna puna kašika karija, kašičica cimeta i kašičica kurkume. Začini se mešaju kratko na toplom pre nego što uđe tečnost - taj kratak kontakt sa uljem je ono što otvara arome. Potom se prelije proceđeno kokosovo mleko i sve se kuva na srednjoj temperaturi dvadeset minuta.

Služi se sa belim pirinčem. Dva saveta koja vrede više od recepta: nemojte soliti sos na početku zato što se on zgušnjava i so se koncentriše, i ostavite jelo da odstoji nekoliko minuta pre nego što ga poslužite. U Indiji se pod rečju „kari” kriju bezbroj različitih priprema - ovo je samo ona koja radi u domaćoj kuhinji, bez specijalnih sastojaka i bez opreme koju nemate.