Francuska je zatražila da se sa spiska evropskih sankcija skine rusko-uzbekistanski milijarder Ališer Usmanov, čovek kojeg sama Unija smatra bliskim Vladimiru Putinu. Hrvatska i Italija podržale su zahtev, prema pisanju Financial Timesa. Većina zemalja članica je protiv.

Dosad bi sve ovo bilo obična prepirka oko jednog oligarha. Čudno dolazi posle.

Zahtev Pariza nema veze s Rusijom, ni s ratom u Ukrajini. Prema izvorima, Francuska pokušava da postigne dogovor s Azerbejdžanom o oslobađanju nekoliko francuskih državljana zadržanih tamo - a skidanje Usmanova sa spiska deo je te trgovine. Dakle, sankcije uvedene zbog ruske agresije sada se nude kao valuta za rešavanje sasvim drugog spora.

Evropske diplomate nisu krile iznenađenje. Pariz dosad nikada nije pritiskao Uniju da olabavi mere protiv ruskih oligarha. Jedan diplomata opisao je stanje jednom rečju: zapanjujuće.

Kad jedan prođe, red je dug

Slovačka je još ranije tražila da se skinu i Usmanov i Mihail Fridman. Čim je postalo jasno da Usmanov može da prođe, Luksemburg je dao signal da će možda tražiti isto i za Fridmana. Spor koji je počeo kao jedno ime pretio je da preraste u spisak.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je evropske partnere da ne popuste. Njegova formulacija bila je direktna: ruski oligarsi, bez kojih je Putinov sistem nezamisliv, moraju da osećaju da nigde na svetu nisu bezbedni dok traje ovaj rat.

Pitanje koje ostaje veće je od bilo kog pojedinačnog imena. Ako mere uvedene zbog rata mogu da se razmene za nešto što s tim ratom nema veze, onda te mere nisu princip - one su pozicija u pregovorima. A pozicija, za razliku od principa, ima cenu.

Na Balkanu to znamo napamet. Godinama nam se objašnjavalo da su evropski uslovi nepromenljivi, da je reč o vrednostima, a ne o trgovini. Potom gledamo kako jedna prestonica traži izuzetak za jednog milijardera i dobija dvojicu podržavalaca. Ko će nam sledeći put reći da je spisak uslova neprikosnoven?